Закон о стечају

 I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет

Члан 1

Овим законом уреĊују се услови и наĉин покретања и спровоĊења стеĉаја над правним лицима.

Стеĉај се, у смислу овог закона, спроводи банкротством или реорганизацијом.

Под банкротством се подразумева намирење поверилаца продајом целокупне имовине стеĉајног дуţника, односно стеĉајног дуţника као правног лица.

Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дуţниĉко-поверилаĉких односа, статусним променама дуţника или на други наĉин који је предвиĊен планом реорганизације.

2. Циљ стечаја

Члан 2

Циљ стеĉаја јесте најповољније колективно намирење стеĉајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности стеĉајног дуţника, односно његове имовине.

3. Начела стечаја

Начело заштите стечајних поверилаца

Члан 3

Стеĉај омогућава колективно и сразмерно намирење стеĉајних поверилаца, у складу са овим законом.

Начело једнаког третмана и равноправности

Члан 4

У стеĉајном поступку свим повериоцима обезбеĊује се једнак третман и равноправан полоţај поверилаца истог исплатног реда односно исте класе у поступку реорганизације.

Начело економичности

Члан 5

Стеĉајни поступак се спроводи тако да омогући остваривање највеће могуће вредности имовине стеĉајног дуţника и највећег могућег степена намирења поверилаца у што краћем времену и са што мање трошкова.

Начело судског спровођења поступка

Члан 6

По отварању стеĉајни поступак спроводи суд по слуţбеној дуţности.

Начело императивности и преклузивности

Члан 7

Стеĉајни поступак се спроводи по одредбама овог закона, ако овим законом није другаĉије одреĊено. На питања која нису посебно уреĊена овим законом, сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уреĊује парниĉни поступак.

Прописани рокови су преклузивни, ако овим законом није другаĉије одреĊено.

Начело хитности

Члан 8

Стеĉајни поступак је хитан.

У стеĉајном поступку није дозвољен застој и прекид.

Начело двостепености

Члан 9

Стеĉајни поступак је двостепен, осим ако је овим законом искљуĉен правни лек.

Начело јавности и информисаности

Члан 10

Стеĉајни поступак је јаван и сви уĉесници у стеĉајном поступку имају право на благовремени увид у податке везане за спровоĊење поступка, осим података који представљају пословну или слуţбену тајну.

Закљуĉак о подацима који представљају слуţбену или пословну тајну доноси стеĉајни судија на предлог стеĉајног управника.

Све огласе, решења и друге акте за које је овим законом прописано да се објављују на огласној табли суда, суд истог дана, одмах по доношењу предметног акта, доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру, који је дуţан да такав оглас, решење или други акт истог дана, и то одмах по пријему, објави на својој интернет страни или на други одговарајући наĉин уколико тај регистар нема своју интернет страну.

Поступање и доношење одлука у стеĉајном поступку врши се на основу увида у све располоţиве информације.

4. Стечајни разлози

Члан 11

Стеĉајни поступак се отвара када се утврди постојање најмање једног стеĉајног разлога.

Стеĉајни разлози су:

1) трајнија неспособност плаћања;

2) претећа неспособност плаћања;

3) презадуţеност;

4) непоступање по усвојеном плану реорганизације и ако је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит наĉин.

Трајнија неспособност плаћања постоји ако стеĉајни дуţник:

1) не моţе да одговори својим новĉаним обавезама у року од 45 дана од дана доспелости обавезе;

2) потпуно обустави сва плаћања у непрекидном трајању од 30 дана.

Претећа неспособност плаћања постоји ако стеĉајни дуţник уĉини вероватним да своје већ постојеће новĉане обавезе неће моћи да испуни по доспећу.

Презадуţеност постоји ако је имовина стеĉајног дуţника мања од његових обавеза. Ако је стеĉајни дуţник друштво лица презадуţеност не постоји ако то друштво има најмање једног ортака односно комплементара који је физиĉко лице.

Непоступање по усвојеном плану реорганизације постоји када стеĉајни дуţник не поступа по плану реорганизације или поступа супротно плану реорганизације на наĉин којим се битно угроţава спровоĊење плана реорганизације.

Претпоставка трајније неспособности плаћања

Члан 12

Постојање трајније неспособности плаћања се претпоставља у слуĉају када је предлог за покретање стеĉајног поступка поднео поверилац који у судском или пореском извршном поступку спроведеном у Републици Србији није могао намирити своје новĉано потраţивање било којим средством извршења.

Посебни случајеви у којима се стечајни поступак обуставља или закључује без одлагања

Члан 13**

Ако се утврди да стеĉајни дуţник има само једног повериоца, отворени стеĉајни поступак се обуставља без одлагања.

Ако се утврди да је имовина стеĉајног дуţника мања од висине трошкова стеĉајног поступка или да је имовина стеĉајног дуţника незнатне вредности, стеĉајни поступак се закљуĉује без одлагања.

У слуĉају из става 2. овог ĉлана стеĉајни судија ће решењем о закљуĉењу стеĉајног поступка налоţити стеĉајном управнику да уновĉи имовину стеĉајног дуţника и оствареним средствима покрије настале трошкове.

Изузетно од одредбе става 2. овог ĉлана стеĉајни поступак се не закљуĉује ако поверилац или стеĉајни дуţник поднесу захтев за спровоĊење поступка и ако по налогу стеĉајног судије подносилац захтева полоţи средства неопходна за покриће трошкова стеĉајног поступка.

5. Случајеви на које се закон не примењује

Члан 14

Стеĉајни поступак се не спроводи према: Републици Србији; аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе; фондовима или организацијама обавезног пензијског, инвалидског, социјалног и здравственог осигурања; правним лицима ĉији је осниваĉ Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, а која се искљуĉиво или претеţно финансирају кроз уступљене јавне приходе или из републиĉког будţета односно будţета аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; Народној банци Србије; Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности; јавним агенцијама.

Одредбе овог закона не примењују се на стеĉајни поступак банака и осигуравајућих организација, осим одредаба којима се уреĊују питања која нису уреĊена посебним законом.

За обавезе правног лица над којим се у складу са ставом 1. овог ĉлана не спроводи стеĉајни поступак солидарно одговарају његови осниваĉи, односно власници, као ĉланови или акционари.

II НАДЛЕŢНОСТ И ОРГАНИ СТЕĈАЈНОГ ПОСТУПКА

1. Надлежност

Стварна надлежност

Члан 15

Стеĉајни поступак спроводи суд одреĊен законом којим се уреĊује надлеţност судова.

Извршне радње у стеĉајном поступку спроводи стеĉајни судија у складу са овим законом.

Месна надлежност

Члан 16

Стеĉајни поступак спроводи суд на ĉијем подруĉју је седиште стеĉајног дуţника.

Стеĉајни поступак над стеĉајним дуţником који нема седиште у Републици Србији спроводи суд на ĉијем подруĉју је средиште главних интереса стеĉајног дуţника, ако су за то испуњени услови предвиĊени овим законом.

2. Органи стечајног поступка

Члан 17

Органи стеĉајног поступка су стеĉајни судија, стеĉајни управник, скупштина поверилаца и одбор поверилаца.

2.1. Стечајни судија

Члан 18

Стеĉајни судија:

1) одлуĉује о покретању претходног стеĉајног поступка;

2) утврĊује постојање стеĉајног разлога и одлуĉује о отварању стеĉајног поступка;

3) именује и разрешава стеĉајног управника;

4) одобрава трошкове стеĉајног поступка и обавезе стеĉајне масе пре њихове исплате;

5) одреĊује износ прелиминарне и конаĉне накнаде трошкова и награде стеĉајног управника;

6) одлуĉује о примедбама на радње стеĉајног управника;

7) разматра предлог плана реорганизације и одрţава роĉиште за разматрање предлога плана реорганизације или одбацује предлог плана реорганизације;

8) потврĊује усвајање плана реорганизације или констатује да план реорганизације није усвојен;

9) доноси решење о главној деоби стеĉајне масе;

10) доноси друге одлуке и предузима друге радње одреĊене овим законом.

2.2. Стечајни управник

Правни положај и статус стечајног управника

Члан 19

Стеĉајни управник води послове и заступа стеĉајног дуţника, осим ако је овим законом другаĉије одреĊено.

Стеĉајни управник, као и лица која обављају послове стеĉајног управника у име организације која је посебним законом одреĊена да обавља послове стеĉајног управника, имају статус слуţбеног лица у смислу одредаба Кривиĉног законика којима се регулише полоţај слуţбеног лица.

Именовање

Члан 20

Стеĉајног управника именује стеĉајни судија решењем о отварању стеĉајног поступка.

Избор стеĉајног управника врши се методом слуĉајног одабира са листе активних стеĉајних управника за подруĉје надлеţног суда, коју суду доставља организација надлеţна за воĊење именика стеĉајних управника (у даљем тексту: овлашћена организација).

Изузетно, избор стеĉајног управника моţе се вршити одабиром са листе активних стеĉајних управника за територију Републике Србије ако делатност стеĉајног дуţника, слоţеност слуĉаја или потреба за специфиĉним искуством стеĉајног управника то захтева.

У претходном стеĉајном поступку, привремени стеĉајни управник се именује решењем стеĉајног судије на наĉин из ст. 2. и 3. овог ĉлана.

Министар надлеţан за послове стеĉаја (у даљем тексту: министар) прописује блиţе услове и наĉин избора стеĉајног управника методом слуĉајног одабира.

Ограничење у именовању

Члан 21

За стеĉајног управника не моţе бити именовано лице које је:

1) у притвору, за време трајања притвора, или против кога је по слуţбеној дуţности покренут кривиĉни поступак, као и лице које је правноснаţно осуĊено за дело за које је запрећена казна преко пет година затвора или које га ĉини недостојним за обављање послова стеĉајног управника;

2) сродник по крви у правој линији без обзира на степен или у побоĉној линији до ĉетвртог степена сродства, сродник по тазбини до другог степена сродства или браĉни друг стеĉајног судије, односно директора или ĉлана органа управљања стеĉајног дуţника;

3) солидарни дуţник са стеĉајним дуţником;

4) било директор или ĉлан органа управљања или надзорног органа стеĉајног дуţника у последње две године пре отварања стеĉајног поступка;

5) било запослено код стеĉајног дуţника у последње две године пре отварања стеĉајног поступка;

6) поверилац стеĉајног дуţника или је код таквог лица било запослено у последњих шест месеци пре отварања стеĉајног поступка;

7) дуţник стеĉајног дуţника или је код таквог лица било запослено у последњих шест месеци пре отварања стеĉајног поступка;

8) предузетник који се бави делатношћу која је конкурентска делатности стеĉајног дуţника, лице запослено код тог предузетника, као и лице које би именовањем за стеĉајног управника било у сукобу интереса у односу на стеĉајног дуţника;

9) радило као саветник стеĉајног дуţника у пословима везаним за имовину стеĉајног дуţника у последње две године пре отварања стеĉајног поступка.

Именовање стечајног управника у стечају друштвених и државних предузећа

Члан 22

У поступку спровоĊења стеĉаја над правним лицем које је у већинској дрţавној или друштвеној својини, као и у слуĉају када се током стеĉајног поступка промени власниĉка структура стеĉајног дуţника тако да стеĉајни дуţник постане правно лице у већинској дрţавној својини, за стеĉајног управника стеĉајни судија именује организацију из ĉлана 19. став 2. овог закона.

На обављање послова стеĉајног управника од стране организације из става 1. овог ĉлана не примењују се одредбе ĉлана 20. и ĉл. 23. до 26. овог закона.

Организација из става 1. овог ĉлана дуţна је да овлашћеној организацији доставља тромесеĉне извештаје о току стеĉајног поступка и стању стеĉајне масе, као и другу документацију прописану овим законом и националним стандардима за управљање стеĉајном масом, у циљу воĊења статистике стеĉајних поступака за територију Републике Србије.

Лиценца за обављање послова стечајног управника

Члан 23

Лиценцу за обављање послова стеĉајног управника (у даљем тексту: лиценца) издаје овлашћена организација решењем о издавању лиценце.

Лиценца се издаје лицу које:

1) је дрţављанин Републике Србије;

2) има пословну способност;

3) има стеĉено високо образовање;

4) има три године радног искуства са високом струĉном спремом или три године радног искуства на спровоĊењу стеĉајних поступака;

5) има полоţен струĉни испит за добијање лиценце;

6) је достојно поверења за обављање послова стеĉајног управника.

Лиценца се не моţе издати лицу против кога је по слуţбеној дуţности покренут кривиĉни поступак, односно које је правноснаţно осуĊено за дело за које је запрећена казна преко пет година затвора или за дело које га ĉини недостојним за обављање послова стеĉајног управника или лицу које је у притвору, за време трајања притвора.

Није достојно поверења за обављање послова стеĉајног управника у смислу става 2. таĉка 6) овог ĉлана лице из ĉијег се понашања у обављању раније професионалне делатности или других поступака моţе закљуĉити да неће савесно обављати послове стеĉајног управника и ĉувати углед професије стеĉајног управника. Достојност поверења за обављање послова стеĉајног управника утврĊује се нароĉито у складу са кодексом етике стеĉајних управника (у даљем тексту: кодекс етике).

У слуĉају да нису испуњени услови за издавање лиценце из овог ĉлана, овлашћена организација доноси решење о одбијању захтева за издавање лиценце.

Решења из ст. 1. и 5. овог ĉлана су конаĉна и против њих се моţе водити управни спор.

Лиценца ваţи три године од дана издавања и моţе се обновити.

Захтев за издавање лиценце подноси се најкасније у року од годину дана од полагања струĉног испита. По истеку једне године од дана полагања струĉног испита, а пре истека три године од дана полагања тог испита, уз захтев за издавање лиценце достављају се и докази о испуњености услова за обнављање лиценце, у складу са овим законом. По истеку три године од дана полагања струĉног испита захтев за издавање лиценце сматра се недозвољеним.

Министар блиţе прописује програм и наĉин полагања струĉног испита, као и наĉин издавања и обнављања лиценце.

Обнављање и одузимање лиценце

Члан 24

Лиценца се обнавља на захтев стеĉајног управника, који се подноси овлашћеној организацији најраније три месеца пре истека рока ваţности лиценце.

Стеĉајни управник моţе обновити лиценцу ако:

1) испуњава услове за издавање лиценце прописане овим законом;

2) прилоţи доказ да је у последње две године обављао послове стеĉајног управника или друге струĉне послове везане за стеĉајни поступак;

3) је у претходном периоду ваţности лиценце савесно обављао послове стеĉајног управника у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стеĉајном масом и кодексом етике;

4) прилоţи доказ о уплати накнаде за обнављање лиценце ĉија је висина прописана тарифом о одреĊивању цена услуга овлашћене организације;

5) прилоţи доказ да је измирио све обавезе по основу новĉаних казни које му је изрекла овлашћена организација у поступку струĉног надзора.

Лице које не испуњава услов из става 2. таĉка 2) овог ĉлана за потребе обнављања лиценце прилаţе доказ да је било полазник најмање три струĉна семинара или курса годишње на тему спровоĊења стеĉајног поступка, које организује или признаје овлашћена организација.

Лицу које не испуњава услов из става 2. таĉка 3) овог ĉлана не моţе бити издата ни нова лиценца.

Лиценца се моţе одузети и пре истека рока ваţења лиценце у слуĉају да се у поступку по пријави заинтересованог лица или по слуţбеној дуţности утврди да стеĉајни управник није савесно обављао послове у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стеĉајном масом и кодексом етике.

У слуĉају из ст. 4. и 5. овог ĉлана овлашћена организација доноси решење о одбијању захтева за обнављање лиценце, односно решење о одузимању лиценце, на основу којих стеĉајног управника брише из именика стеĉајних управника.

Решења из става 6. овог ĉлана су конаĉна и против њих се моţе водити управни спор.

Овлашћена организација без одлагања обавештава судове који спроводе стеĉајне поступке о свим променама у статусу лиценцираног стеĉајног управника.

Стеĉајном управнику коме је одузета лиценца или коме је захтев за обнављање лиценце одбијен из разлога прописаних у ставу 4. овог ĉлана не моţе да се изда нова лиценца у року од пет година од дана конаĉности решења о одузимању лиценце, односно решења о одбијању захтева за обнављање лиценце.

Именик стечајних управника

Члан 25

Именик стеĉајних управника води овлашћена организација.

У именик стеĉајних управника уписују се лица која су стекла лиценцу за обављање послова стеĉајних управника као активни стеĉајни управници или као неактивни стеĉајни управници.

У именик стеĉајних управника као активни стеĉајни управници уписују се лица која су, осим лиценце за обављање послова стеĉајног управника, доставила доказ о постојању обавезног осигурања од професионалне одговорности за текућу годину и која су се регистровала као предузетници или су ĉланови друштва лица.

У именик активних стеĉајних управника не моţе бити уписано лице које је у радном односу, осим ако је запослено код предузетника или ортаĉког, односно командитног друштва.

У слуĉају привремене немогућности за обављање послова стеĉајног управника стеĉајни управник је дуţан да о томе без одлагања писменом изјавом обавести овлашћену организацију, која га по пријему обавештења преводи у статус неактивног стеĉајног управника.

По престанку привремене немогућности за обављање послова стеĉајног управника, а на писмени захтев стеĉајног управника, овлашћена организација неактивног стеĉајног управника преводи у статус активног стеĉајног управника.

Стручни надзор

Члан 26

Струĉни надзор врши овлашћена организација. На поступак струĉног надзора сходно се примењују одредбе закона којим се уреĊује општи управни поступак.

Овлашћена организација у поступку струĉног надзора изриĉе следеће мере:

1) опомену;

2) јавну опомену;

3) новĉану казну;

4) одузимање лиценце.

Мере из става 2. овог ĉлана изриĉу се решењем које је конаĉно.

Решење из става 3. овог ĉлана доставља се без одлагања свим судовима који спроводе стеĉајне поступке, као и одбору поверилаца у свим поступцима у којима је именован стеĉајни управник коме је изреĉена дисциплинска мера.

По пријему решења којим се изриĉе мера одузимања лиценце стеĉајни судија разрешава стеĉајног управника.

По пријему решења којима се изриĉу мере опомене, јавне опомене и новĉане казне, стеĉајни судија моţе разрешити стеĉајног управника или одредити друге мере, укљуĉујући и обавезу добијања посебне сагласности стеĉајног судије или писаног одобрења одбора поверилаца за све или поједине радње које стеĉајни управник предузима, ако оцени да самостално поступање стеĉајног управника моţе довести до оштећења стеĉајне масе.

Против решења из става 3. овог ĉлана моţе се водити управни спор.

Делокруг послова стечајног управника

Члан 27

Стеĉајни управник је нароĉито дуţан да:

1) предузме све неопходне мере за заштиту имовине стеĉајног дуţника, укљуĉујући и спреĉавање преноса имовине, њено пеĉаћење или одузимање уколико је то неопходно;

2) у року од 30 дана од дана именовања састави план тока стеĉајног поступка са предраĉуном трошкова и временским планом;

3) запоĉне пописивање имовине стеĉајног дуţника у року од десет дана од дана именовања и оконĉа њено пописивање у року од 30 дана од дана именовања;

4) састави поĉетни стеĉајни биланс, као и порески биланс са стањем на дан отварања и на дан оконĉања стеĉајног поступка у складу са пореским прописима, и да те билансе, са пореском пријавом, достави надлеţном пореском органу у роковима предвиĊеним пореским прописима;

5) без одлагања писменим путем обавести о отварању стеĉајног поступка све повериоце који су му у том тренутку познати уз навоĊење свих података из решења о отварању стеĉајног поступка, као и других података од знаĉаја за повериоце;

6) без одлагања писменим путем обавести о отварању стеĉајног поступка све судове пред којима се воде извршни поступци;

7) уз сагласност стеĉајног судије, на терет стеĉајне масе, осигура имовину стеĉајног дуţника, у целини или делимиĉно, ако је то потребно ради њене заштите;

8) подноси стеĉајном судији и одбору поверилаца редован тромесеĉни извештај о току стеĉајног поступка и о стању стеĉајне масе;

9) подноси стеĉајном судији план трошкова стеĉајног поступка и обавеза стеĉајне масе за наредни месец;

10) се стара о завршетку запоĉетих, а незавршених послова стеĉајног дуţника, у циљу остваривања највеће могуће вредности стеĉајног дуţника, односно његове имовине;

11) даје мишљење о предлогу плана реорганизације када он није подносилац;

12) утврди основаност, обим и приоритет пријављених потраţивања према стеĉајном дуţнику, као и свих обезбеĊења потраţивања;

13) уновĉи ствари и права стеĉајног дуţника, у складу са овим законом;

14) састави нацрт решења за главну деобу стеĉајне масе и нацрт завршног раĉуна;

15) изврши исплату повериоцима на основу решења о главној деоби, у делу у којем је решење постало правоснаţно, у складу са овим законом;

16) достави завршни раĉун;

17) заступа стеĉајног дуţника, односно стеĉајну масу у покретању и воĊењу судских, управних и других поступака;

18) поднесе предлог, захтев или други одговарајући акт надлеţном органу стране дрţаве као заступник стеĉајног дуţника, којим измеĊу осталог захтева пленидбу, одузимање, заштиту или повраћај имовине стеĉајног дуţника која се налази у иностранству или је под контролом тог органа или трећег лица које се налази под његовом јурисдикцијом, као и да сараĊује са органима стране дрţаве или страним представницима у складу са одредбама овог закона којима се регулише стеĉај са елементом иностраности;

19) обавести одговарајуће регистре о отварању стеĉајног поступка, у складу са законом;

20) обавља и друге послове који су предвиĊени овим законом или су од интереса за успешно спровоĊење стеĉајног поступка.

Стеĉајни управник моţе узети кредит или зајам, без обезбеĊења или уз обезбеĊење на имовини која ĉини стеĉајну масу, у складу са овим законом.

Кредит или зајам из става 2. овог ĉлана сматра се обавезом стеĉајне масе, ĉиме се не дира у раније стеĉена права разлуĉних поверилаца, осим ако се разлуĉни поверилац не сагласи другаĉије.

Стеĉајни управник обавља своје послове самостално и с паţњом доброг струĉњака, у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стеĉајном масом и кодексом етике.

Стеĉајни управник, у вршењу својих послова, моţе да ангаţује струĉна страна или домаћа правна или физиĉка лица, уз сагласност стеĉајног судије. Над радом ангаţованих лица надзор врши стеĉајни управник.

Стеĉајни управник је дуţан да у вршењу својих послова пруţа увид у свој рад овлашћеној организацији, те да обезбеĊује неопходне податке и документацију, као и да сараĊује у поступку вршења надзора над његовим радом, осим у слуĉају када је за стеĉајног

управника именована организација која је посебним законом одреĊена да врши послове стеĉајног управника.

Стеĉајни управник моţе по потреби да консултује одбор поверилаца или стеĉајног судију о питањима везаним за стеĉајни поступак.

Стеĉајни управник именован у претходном стеĉајном поступку врши послове одреĊене решењем о његовом именовању.

Министар, на предлог овлашћене организације, доноси националне стандарде за управљање стеĉајном масом и кодекс етике.

Предузимање радњи од изузетног значаја

Члан 28

Радње које предузима стеĉајни управник, а које знаĉајније утиĉу на стеĉајну масу, као што су узимање кредита или зајма, набавка опреме веће вредности и друге слиĉне радње (у даљем тексту: радње од изузетног знаĉаја), могу се предузети уз обавештавање стеĉајног судије и уз добијање сагласности одбора поверилаца. Побијање правних радњи стеĉајног дуţника подношењем туţби или на други наĉин не сматра се радњом од изузетног знаĉаја.

Радње од изузетног знаĉаја у току претходног стеĉајног поступка стеĉајни управник предузима уз сагласност стеĉајног судије.

Стеĉајни управник је дуţан да писменим путем обавести о намераваној радњи од изузетног знаĉаја стеĉајног судију најкасније 15 дана пре предузимања те радње, као и да одбору поверилаца, односно стеĉајном судији у слуĉају из става 2. овог ĉлана, упути захтев за давање сагласности за предузимање те радње у истом року.

У слуĉајевима изузетне хитности рок из става 3. овог ĉлана моţе бити и краћи, али не краћи од три дана, под условом да ниједан ĉлан одбора поверилаца писменим путем или на седници одбора поверилаца не приговори таквом року достављања.

Сматраће се да је одбор поверилаца сагласан са предлоţеном радњом, ако је о њој обавештен у року из ст. 3. и 4. овог ĉлана и ако на обавештење стеĉајног управника није реаговао оспоравањем предлоţене или предлагањем друге радње.

Извештавање

Члан 29

Стеĉајни управник доставља тромесеĉне писане извештаје о току стеĉајног поступка и о стању стеĉајне масе одбору поверилаца, стеĉајном судији и овлашћеној организацији.

На захтев одбора поверилаца или поверилаца ĉија су укупна утврĊена или оспорена потраţивања већа од 20% од укупног износа пријављених потраţивања стеĉајних поверилаца, стеĉајни управник је дуţан да доставља и месеĉне и друге извештаје.

Трошкове припреме и достављања извештаја из става 2. овог ĉлана сноси подносилац захтева, а у слуĉају одбора поверилаца стеĉајна маса.

Писани извештај моţе се доставити поштом, факсом, електронским путем или лиĉном доставом.

Тромесеĉни извештај нароĉито садрţи:

1) списак имовине која је продата, пренесена или на други наĉин отуĊена;

2) списак готовинских прилива и одлива уĉињених у току претходна три месеца;

3) поĉетно и крајње стање на раĉуну стеĉајног дуţника;

4) списак обавеза стеĉајног дуţника;

5) списак ангаţованих струĉњака и износа који су им исплаћени.

Привремени стеĉајни управник доставља посебан писани извештај о току претходног стеĉајног поступка лицима из става 1. овог ĉлана, који нароĉито садрţи податке из става 5. таĉ. 1) до 4) овог ĉлана.

Стеĉајни управник доставља завршни раĉун стеĉајном судији, одбору поверилаца и овлашћеној организацији.

Образац и наĉин достављања извештаја из става 1. овог ĉлана блиţе прописује овлашћена организација.

Обавезно осигурање

Члан 30

Активни стеĉајни управник је дуţан да у своје име и за свој раĉун закљуĉи са осигуравајућим друштвом уговор о обавезном осигурању од професионалне одговорности са осигураном сумом у износу од најмање 30.000 евра у динарској противвредности на дан закљуĉења уговора, за све ризике повезане са обављањем послова стеĉајног управника.

Одбор поверилаца моţе у било ком тренутку захтевати од стеĉајног управника да закљуĉи уговор о додатном осигурању од професионалне одговорности за конкретни стеĉајни поступак и на износ који је већи од износа из става 1. овог ĉлана, а стеĉајни управник је дуţан да такво осигурање уговори, осим уколико не докаţе да није у могућности да на трţишту уговори такво осигурање.

Износ из става 2. овог ĉлана одреĊује одбор поверилаца с обзиром на висину стеĉајне масе и посебне околности, као и постојеће или могуће ризике, с тим што стеĉајни судија, поступајући по слуţбеној дуţности или по захтеву заинтересованог лица, моţе налоţити умањење тог износа или у потпуности забранити преузимање додатног осигурања ако процени да су трошкови премије додатног осигурања неоправдано високи.

Премија додатног осигурања из става 2. овог ĉлана представља обавезу стеĉајне масе.

Одговорност за штету

Члан 31

У слуĉају када је у обављању послова стеĉајни управник проузроковао штету уĉесницима у поступку намерно или крајњом непаţњом, стеĉајни управник лиĉном имовином одговара за такву штету.

Ако је штета настала због радње стеĉајног управника која је извршена по налогу стеĉајног судије, стеĉајни управник није одговоран за насталу штету, осим ако је налог дат на основу његових несавесних радњи или предлога.

За штету коју уĉине струĉна лица која је ангаţовао стеĉајни управник, стеĉајни управник одговара ако је штета настала услед пропуштања стеĉајног управника да изврши надзор над њиховим радом.

Захтев за накнаду штете застарева у року од годину дана од сазнања оштећеног за штету, а у сваком слуĉају по истеку рока од три године од дана правноснаţности решења о закљуĉењу или обустављању стеĉајног поступка, односно решења којим је потврĊено усвајање плана реорганизације.

Разрешење

Члан 32

Стеĉајни судија по слуţбеној дуţности или на предлог одбора поверилаца разрешава стеĉајног управника ако утврди да стеĉајни управник:

1) не испуњава своје обавезе;

2) не поштује рокове одреĊене овим законом;

3) поступа пристрасно у односу на поједине повериоце;

4) по протеку једне године од роĉишта за испитивање потраţивања није предузео одговарајуће мере ради уновĉења имовине која улази у стеĉајну масу, осим када је предузимање таквих мера било спреĉено вишом силом или непредвидивим околностима;

5) није осигурао имовину за слуĉај наступања штете после два упозорења стеĉајног судије или одбора поверилаца;

6) није траţио сагласност или није поступио по добијеној сагласности у свим слуĉајевима где је овим законом прописана обавезна сагласност одбора поверилаца.

Стеĉајни судија по слуţбеној дуţности разрешава стеĉајног управника ако је брисан из именика стеĉајних управника, као и у другим слуĉајевима прописаним овим законом.

На предлог одбора поверилаца за разрешење и истовремено именовање новог стеĉајног управника за који се изјаснило најмање три ĉетвртине ĉланова одбора, стеĉајни судија разрешава стеĉајног управника и када не постоје разлози за разрешење из става 1. овог ĉлана и истим решењем именује предлоţеног стеĉајног управника, осим у слуĉају када је за стеĉајног управника именована организација која је посебним законом одреĊена да обавља послове стеĉајног управника.

Предлог из става 3. овог ĉлана одбор поверилаца моţе поднети на првом поверилаĉком роĉишту или најкасније у року од 30 дана од дана одрţавања првог поверилаĉког роĉишта.

Пре доношења одлуке о разрешењу из става 1. овог ĉлана, стеĉајни судија ће омогућити стеĉајном управнику да се изјасни о разлозима за разрешење.

Стеĉајни судија одлуку о разрешењу из става 1. овог ĉлана без одлагања доставља овлашћеној организацији.

Стеĉајни управник се разрешава и на лиĉни захтев.

Примопредаја

Члан 33

По разрешењу, стеĉајни управник и новоименовани стеĉајни управник извршиће, без одлагања, примопредају целокупне имовине и документације. Стеĉајни управник који је разрешен дуţан је да извештај о току стеĉајног поступка и стању стеĉајне масе од дана отварања стеĉајног поступка до дана разрешења достави стеĉајном судији и одбору поверилаца. Извештај о току стеĉајног поступка и стању стеĉајне масе садрţи све податке из ĉлана 29. став 5. овог закона.

Обавеза из става 1. овог ĉлана у погледу предаје документације ваţи и за трећа лица, ако се документација стеĉајног дуţника налази у њиховом поседу у тренутку разрешења стеĉајног управника.

Ако стеĉајни управник који је разрешен или лице из става 2. овог ĉлана одбије примопредају имовине или документације или одуговлаĉи са том примопредајом, стеĉајни судија ће на захтев новоименованог управника без одлагања налоţити примопредају под претњом принудног извршења.

У слуĉају непоступања по налогу из става 3. овог ĉлана стеĉајни судија ће према стеĉајном управнику који је разрешен или лицу из става 2. овог ĉлана спровести мере принуде ради извршења.

Разрешени стеĉајни управник и лице из става 2. овог ĉлана одговарају за штету насталу услед неблаговремене примопредаје.

Награда за рад и накнада трошкова

Члан 34

Стеĉајни управник има право на награду за свој рад и накнаду стварних трошкова (у даљем тексту: награда и накнада трошкова).

Конаĉну висину награде и накнаде трошкова одреĊује стеĉајни судија у време закљуĉења стеĉајног поступка, у складу са основама и мерилима за одреĊивање висине награде и накнаде трошкова.

До одреĊивања конаĉне висине награде, стеĉајни судија решењем које се доставља стеĉајном управнику и одбору поверилаца одреĊује прелиминарну висину награде стеĉајном управнику.

Прелиминарна висина награде моţе се одредити у проценту од укупне вредности стеĉајне масе. Ако се накнадно, с обзиром на даљи ток стеĉајног поступка, покаţе да је тако одреĊена прелиминарна висина награде несразмерно висока или ниска, стеĉајни судија је моţе на предлог стеĉајног управника или одбора поверилаца смањити или повећати.

Против решења о прелиминарној висини награде није дозвољена ţалба.

Стеĉајни судија моţе решењем одобрити месеĉни износ награде и накнаде трошкова стеĉајном управнику, који мора бити сразмеран дуţностима и резултатима рада стеĉајног управника.

Накнада трошкова одреĊује се према стварним трошковима које је стеĉајни управник имао у обављању послова, у складу са основама и мерилима за одреĊивање висине награде и накнаде трошкова.

Министар блиţе прописује основе и мерила за одреĊивање висине награде и накнаде трошкова стеĉајног управника.

2.3. Скупштина поверилаца

Формирање и рад скупштине поверилаца

Члан 35

Скупштина поверилаца формира се најкасније на првом поверилаĉком роĉишту.

Скупштину поверилаца ĉине сви стеĉајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одрţавања скупштине поднели пријаву потраţивања.

Разлуĉни повериоци могу уĉествовати у скупштини поверилаца само до висине потраţивања за коју уĉине вероватном да ће се појавити као стеĉајни повериоци.

Процену основа и висине потраţивања за потребе гласања на првом поверилаĉком роĉишту у слуĉају из става 3. овог ĉлана, као и у другим слуĉајевима (условна потраţивања, спорна потраţивања и слиĉно) врши стеĉајни судија.

Прву седницу скупштине поверилаца заказује:

1) стеĉајни управник;

2) стеĉајни повериоци ĉија су укупна потраţивања већа од 20% од укупног износа потраţивања свих стеĉајних поверилаца.

На првој седници скупштине поверилаца врши се избор председника скупштине поверилаца и ĉланова одбора поверилаца.

Заказивање и воĊење каснијих седница скупштине поверилаца, обавештавање о њима и одреĊивање дневног реда врши председник скупштине поверилаца на предлог стеĉајних поверилаца.

Ако председник скупштине поверилаца у року од пет дана од дана добијања предлога стеĉајних поверилаца не закаţе скупштину поверилаца, стеĉајни повериоци ĉија су укупна потраţивања већа од 20% од укупног износа потраţивања свих стеĉајних поверилаца могу да закаţу скупштину поверилаца.

Стеĉајни повериоци се о одрţавању скупштине поверилаца и о дневном реду обавештавају истицањем обавештења на огласној табли суда и објављивањем огласа у два високотираţна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, осим ако скупштина поверилаца не донесе одлуку о другаĉијем наĉину обавештавања.

На скупштини поверилаца се гласа сразмерно висини потраţивања.

Скупштина поверилаца одлуĉује двотрећинском већином гласова присутних поверилаца, осим у слуĉају гласања о банкротству стеĉајног дуţника на првом поверилаĉком роĉишту.

Ако број стеĉајних поверилаца није већи од пет, скупштина поверилаца има полоţај одбора поверилаца, али се гласање у овако формираном одбору врши сразмерно висини потраţивања.

Повериоцима ĉија су потраţивања оспорена у целости и који нису покренули парницу у законом предвиĊеном року и о томе обавестили стеĉајног управника престаје својство повериоца, а тиме и ĉланство у скупштини поверилаца.

Прво поверилачко рочиште

Члан 36

Прво поверилаĉко роĉиште се заказује решењем о отварању стеĉајног поступка, којим се сазива и седница скупштине поверилаца, уколико скупштина поверилаца није формирана пре првог поверилаĉког роĉишта.

Прво поверилаĉко роĉиште одрţава се најкасније у року од 40 дана од дана отварања стеĉајног поступка.

На роĉишту из става 1. овог ĉлана расправља се о извештају о економско-финансијском полоţају стеĉајног дуţника и процени стеĉајног управника да ли постоји могућност реорганизације стеĉајног дуţника.

Ако на роĉишту стеĉајни повериоци за ĉија потраţивања се уĉини вероватним да износе више од 70% укупних потраţивања стеĉајних поверилаца одлуĉе да се стеĉајни поступак одмах настави банкротством стеĉајног дуţника, стеĉајни судија доноси решење о банкротству.

Стеĉајни управник на поĉетку роĉишта даје стеĉајном судији и присутним стеĉајним повериоцима преглед свих потраţивања о којима на дан одрţавања роĉишта има сазнање, процену њихове основаности и висине, као и износ процентуалног уĉешћа у односу на укупна потраţивања стеĉајних поверилаца.

Стеĉајни управник дуţан је да преглед из става 5. овог ĉлана достави стеĉајном повериоцу на његов захтев и пре дана одрţавања првог поверилаĉког роĉишта, уз напомену да такав преглед моţе бити измењен до одрţавања роĉишта.

Делокруг скупштине

Члан 37

Скупштина поверилаца:

1) доноси одлуку о банкротству стеĉајног дуţника у складу са ĉланом 36. став 4. овог закона;

2) бира и опозива председника скупштине поверилаца и одбор поверилаца;

3) разматра извештаје стеĉајног управника о току стеĉајног поступка и о стању стеĉајне масе;

4) разматра извештаје одбора поверилаца;

5) врши друге послове одреĊене овим законом.

2.4. Одбор поверилаца

Избор одбора поверилаца

Члан 38

Скупштина поверилаца на првој седници или на првом поверилаĉком роĉишту бира одбор поверилаца.

Број ĉланова одбора поверилаца одреĊује скупштина поверилаца, с тим што тај број не моţе бити већи од девет ĉланова и што увек мора бити непаран.

Ĉланови одбора поверилаца могу бити стеĉајни повериоци, без обзира на висину свог потраţивања. Повериоци који су истовремено и запослени или бивши запослени код стеĉајног дуţника не могу имати више од једног ĉлана одбора поверилаца.

Повериоци који су меĊусобно повезана лица у смислу закона којим се уреĊују привредна друштва не могу имати више од једног ĉлана одбора поверилаца.

Ĉланови одбора поверилаца бирају председника одбора поверилаца.

Ĉлана одбора поверилаца разрешава скупштина поверилаца или стеĉајни судија уколико не извршава обавезе прописане овим законом.

Ĉлану одбора поверилаца ĉије је потраţивање стеĉајни управник оспорио у целости или у делу који представља најмање две трећине пријављеног потраţивања и који није покренуо парницу у законом предвиĊеном року и о томе обавестио стеĉајног управника или је таква парница правоснаţно оконĉана у корист стеĉајног дуţника престаје ĉланство у одбору поверилаца.

Ако стеĉајни судија или скупштина поверилаца разреши ĉлана одбора поверилаца или ĉлан одбора поверилаца да оставку на ĉланство у том одбору или ако ĉлану одбора поверилаца престане ĉланство у том одбору у складу са ставом 7. овог ĉлана, одбор поверилаца моţе да кооптира новог ĉлана одбора поверилаца коме мандат траје до првог наредног заседања скупштине поверилаца на којој ће се изабрати нови ĉлан тог одбора.

Ако се на првом поверилаĉком роĉишту не формирају поверилаĉки органи, дуţност одбора поверилаца врши пет поверилаца ĉија су необезбеĊена потраţивања највећа у односу на укупна пријављена потраţивања према стеĉајном дуţнику са пресеком на дан одрţавања првог поверилаĉког роĉишта, у складу са овим законом.

Начин одлучивања одбора поверилаца

Члан 39

Радом одбора поверилаца руководи председник одбора поверилаца који заказује седнице одбора поверилаца.

Председник одбора поверилаца је дуţан да закаţе седницу одбора поверилаца када то траţи више од половине ĉланова тог одбора.

Одлука одбора поверилаца се сматра донетом када је за ту одлуку гласало више од половине свих ĉланова одбора поверилаца. У слуĉају једнаког броја гласова одлуĉујући глас је глас председника одбора поверилаца.

Седницама одбора поверилаца присуствује стеĉајни управник на позив одбора поверилаца. Стеĉајни управник нема право гласа.

Стеĉајни судија не моţе да присуствује седницама одбора поверилаца.

Уместо ĉлана одбора поверилаца седницама моţе присуствовати и уĉествовати у доношењу одлука његов заступник, на основу посебног пуномоћја.

Делокруг и права одбора поверилаца

Члан 40

Одбор поверилаца:

1) даје мишљење стеĉајном управнику о наĉину уновĉења имовине, уколико се продаја не врши јавним надметањем, и даје сагласност у вези са радњама од изузетног знаĉаја, у складу са овим законом;

2) даје мишљење о настављању запоĉетих послова стеĉајног дуţника;

3) разматра извештаје стеĉајног управника о току стеĉајног поступка и о стању стеĉајне масе;

4) даје сагласност на завршни раĉун стеĉајног дуţника;

5) прегледа и о свом трошку прибавља фотокопије из целокупне документације;

6) извештава скупштину поверилаца о свом раду на захтев скупштине поверилаца;

7) врши и друге послове прописане овим законом.

Члан 41

Одбор поверилаца има право:

1) на подношење писмених примедаба стеĉајном судији на рад стеĉајног управника;

2) на подношење ţалбе на решења стеĉајног судије, када је ţалба дозвољена;

3) увида у записнике, налазе вештака и друга акта која се налазе у стеĉајном предмету;

4) давања мишљења о признавању оправданих мањкова утврĊених приликом инвентарисања;

5) предлагања разрешења постојећег стеĉајног управника и предлагања именовања новог;

6) изјашњавања о висини конаĉне награде стеĉајном управнику.

Писмене примедбе на рад стеĉајног управника одбор поверилаца подноси у року од пет дана од дана сазнања за појединаĉну радњу, а стеĉајни судија је дуţан да у року од пет дана од дана пријема примедбе одлуĉи о тој примедби. Против одлуке стеĉајног судије донете по примедби одбора поверилаца није дозвољена ţалба.

Одбор поверилаца је дуţан да на захтев скупштине поверилаца скупштини поверилаца поднесе писмени извештај о току стеĉајног поступка и о стању стеĉајне масе.

Ĉланови одбора поверилаца одговарају за штету коју су проузроковали својим радом осталим повериоцима намерно или крајњом непаţњом.

Накнада трошкова

Члан 42

Председник и ĉланови одбора поверилаца имају право на накнаду стварних и нуţних трошкова које на основу образлоţеног захтева одобрава стеĉајни судија.

Накнада из става 1. овог ĉлана сматра се трошком стеĉајног поступка.

Сваки поверилац појединаĉно сноси своје трошкове у стеĉајном поступку, ако овим законом није другаĉије одреĊено.

{сплит}

III ОСНОВНЕ ПРОЦЕСНЕ ОДРЕДБЕ, СТРАНКЕ И УĈЕСНИЦИ У ПОСТУПКУ

1. Основне процесне одредбе

Правила поступка

Члан 43

Стеĉајни поступак се покреће предлогом овлашћених предлагаĉа.

Предлози, изјаве и примедбе не могу се подносити по истеку рока који је овим законом прописан за њихово подношење, као и у слуĉају изостанка са роĉишта на којем је ове радње требало предузети, осим ако је овим законом другаĉије одреĊено.

У стеĉајном поступку не моţе се траţити повраћај у преĊашње стање, не моţе се изјавити ревизија нити се моţе поднети предлог за понављање поступка.

Одлуке се могу доносити и без усмене расправе.

Злоупотреба захтева за изузеће и искључење

Члан 44

Злоупотребом права на подношење захтева за изузеће и искљуĉење, у циљу одуговлаĉења поступка, сматра се подношење једног или више захтева за изузеће, односно искљуĉење, у року од три дана пре заказаног роĉишта или на роĉишту или захтева за изузеће, односно искљуĉење којим су обухваћене све судије које би у суду у коме се поступак води могле

поступати, као и којим се истовремено траţи изузеће и искљуĉење поступајућег судије и председника суда.

Злоупотребом права сматра се подношење захтева за делегацију суда у року од три дана пре заказаног роĉишта или на роĉишту.

Захтеви из ст. 1. и 2. овог ĉлана одбацују се као недозвољени.

Против решења из става 3. овог ĉлана није дозвољена ţалба.

Акти у стечајном поступку

Члан 45

У стеĉајном поступку доносе се решења и закљуĉци.

Решењем се одлуĉује у стеĉајном поступку.

Закљуĉком се одлуĉује по примедбама и издаје налог слуţбеном лицу, органу који спроводи стеĉајни поступак или трећем лицу за извршење појединих радњи.

Против закљуĉка није дозвољена ţалба или приговор.

Ако закљуĉак садрţи оĉигледну техниĉку или словну грешку, стеĉајни судија, на захтев стеĉајног управника, повериоца или другог заинтересованог лица, без одлагања врши исправку закљуĉка, ради отклањања грешке.

Жалба

Члан 46

Против решења се моţе изјавити ţалба суду вишег степена преко првостепеног суда у року од осам дана од дана објављивања решења на огласној табли суда, односно од дана достављања решења уĉесницима у поступку, ако овим законом није другаĉије одреĊено.

Решење по ţалби доноси се најкасније у року од 30 дана од дана пријема ţалбе у суду вишег степена.

Ţалба против решења не задрţава извршење решења, ако овим законом није другаĉије одреĊено.

Члан 47

По пријему ţалбе стеĉајни судија ће решењем одбацити неблаговремену, непотпуну или недозвољену ţалбу.

Стеĉајни судија моţе, ако оцени да је основана, ţалбу изјављену против решења у целости усвојити и решење изменити доношењем новог решења.

Ако стеĉајни судија не усвоји ţалбу, доставиће је без одлагања на решавање суду вишег степена.

Одредбе ст. 2. и 3. овог ĉлана не примењују се на решење о отварању стеĉајног поступка, решење о потврĊивању усвајања плана реорганизације и решење о закљуĉењу стеĉајног поступка.

2. Повериоци и други учесници у поступку

Стечајни поверилац

Члан 48

Стеĉајни поверилац је лице које на дан покретања стеĉајног поступка има необезбеĊено потраţивање према стеĉајном дуţнику.

Разлучни поверилац

Члан 49

Повериоци који имају залоţно право, законско право задрţавања или право намирења на стварима и правима о којима се воде јавне књиге или регистри имају право на првенствено намирење из средстава остварених продајом имовине на којој су стекли то право.

Повериоци из става 1. овог ĉлана нису стеĉајни повериоци. Ако је износ њиховог потраţивања већи од износа средстава остварених продајом имовине на којој су стекли разлуĉно право, право на намирење за разлику у висини тих износа остварују као стеĉајни повериоци.

Разлуĉна права стеĉена извршењем или обезбеĊењем за последњих 60 дана пре дана отварања стеĉајног поступка ради принудног намирења или обезбеĊења престају да ваţе и такви повериоци нису разлуĉни повериоци. На основу решења стеĉајног судије, надлеţни орган који води одговарајуће јавне књиге, дуţан је да изврши брисање овако стеĉених разлуĉних права.

Разлуĉни повериоци имају право на сразмерно намирење из стеĉајне масе као стеĉајни повериоци, ако се одрекну свог статуса разлуĉног повериоца или ако без своје кривице не могу намирити своје разлуĉно потраţивање. Писмену изјаву о одрицању од статуса разлуĉног повериоца разлуĉни повериоци подносе стеĉајном судији и стеĉајном управнику, истовремено са захтевом за брисање терета који се подноси надлеţном регистру.

Излучни поверилац

Члан 50

Излуĉни поверилац је лице које, на основу свог стварног или лиĉног права, има право да траţи да се одреĊена ствар издвоји из стеĉајне масе.

Излуĉни поверилац није стеĉајни поверилац.

Ствар из става 1. овог ĉлана не улази у стеĉајну масу.

Ако је стеĉајни дуţник неовлашћено отуĊио ствар из става 1. овог ĉлана у току стеĉајног поступка, излуĉни поверилац има право да траţи намирење износа који одговара трţишној вредности ствари, који се измирује као обавеза стеĉајне масе.

Стицање својства странке

Члан 51

Стеĉајни дуţник стиĉе својство странке подношењем предлога за покретање стеĉајног поступка.

Повериоци стиĉу својство странке подношењем пријаве потраţивања у складу са овим законом.

Учешће у поступку

Члан 52

Повериоци на основу својих потраţивања могу да уĉествују у стеĉајном поступку и пре подношења пријаве потраţивања суду, на наĉин и у обиму прописаним овим законом.

Трећа лица

Члан 53

У стеĉајном поступку могу да уĉествују лица која су солидарни дуţници, јемци, гаранти и слиĉно, на наĉин прописан овим законом.

Лица из става 1. овог ĉлана могу као стеĉајни повериоци захтевати да им се врати оно што су за стеĉајног дуţника платили пре или после дана покретања стеĉајног поступка, ако имају регресно право према стеĉајном дуţнику.

Редослед намирења

Члан 54

Из стеĉајне масе приоритетно се намирују трошкови стеĉајног поступка, а по њиховом пуном намирењу обавезе стеĉајне масе.

Стеĉајни повериоци се, у зависности од њихових потраţивања, сврставају у исплатне редове. Стеĉајни повериоци ниţег исплатног реда могу се намирити тек пошто се намире стеĉајни повериоци вишег исплатног реда.

Стеĉајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраţивања.

УтврĊују се следећи исплатни редови:

1) у први исплатни ред спадају неисплаћене нето зараде запослених и бивших запослених, у износу минималних зарада за последњих годину дана пре отварања стеĉајног поступка са каматом од дана доспећа до дана отварања стеĉајног поступка и неплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стеĉајног поступка, а ĉију основицу за обраĉун ĉини најниţа месеĉна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стеĉајног поступка, као и потраţивања по основу закљуĉених уговора са привредним друштвима ĉији су предмет неисплаћене обавезе на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стеĉајног поступка, а ĉију основицу за обраĉун ĉини најниţа месеĉна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стеĉајног поступка;

2) у други исплатни ред спадају потраţивања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре отварања стеĉајног поступка, осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених;

3) у трећи исплатни ред спадају потраţивања осталих стеĉајних поверилаца.

Потраţивања стеĉајних поверилаца који су се пре отварања стеĉајног поступка сагласили да буду намирени након пуног намирења потраţивања једног или више стеĉајних поверилаца, биће намирени тек након пуног намирења трећег исплатног реда са припадајућим каматама.

IV ПОКРЕТАЊЕ СТЕĈАЈНОГ ПОСТУПКА И ПРЕТХОДНИ СТЕĈАЈНИ ПОСТУПАК

1. Предлог за покретање стечајног поступка

Овлашћени предлагачи

Члан 55

Стеĉајни поступак се покреће предлогом повериоца, дуţника или ликвидационог управника.

Поверилац подноси предлог за покретање стеĉајног поступка у слуĉају постојања трајније неспособности плаћања, непоступања по усвојеном плану реорганизације и уколико је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит наĉин.

Стеĉајни дуţник подноси предлог за покретање стеĉајног поступка у слуĉају постојања једног од стеĉајних разлога из ĉлана 11. став 2. овог закона.

Ликвидациони управник подноси предлог за покретање стеĉајног поступка у слуĉајевима прописаним законом којим се уреĊује правни полоţај привредних друштава.

Форма и садржина предлога

Члан 56

Предлог за покретање стеĉајног поступка подноси се надлеţном суду.

Предлог за покретање стеĉајног поступка садрţи:

1) назив суда којем се предлог подноси;

2) пословно име или име и адресу предлагаĉа или адресу лица које је у овом поступку овлашћено за пријем писмена и за заступање предлагаĉа;

3) пословно име стеĉајног дуţника, као и податке о контакт адреси;

4) списак стеĉајних и осталих поверилаца са навоĊењем висине износа и основа потраţивања, као и имена и пребивалишта ĉланова друштва који за обавезе стеĉајног дуţника одговарају својом имовином, ако је предлагаĉ стеĉајни дуţник;

5) ĉињенице и пратећу документацију која доказује врсту, основ и висину неизмиреног потраţивања, ако је предлагаĉ поверилац;

6) списак докумената прилоţених уз предлог за покретање стеĉајног поступка.

Поступање са неуредним и непотпуним предлогом за покретање стечајног поступка

Члан 57

Ако предлог за покретање стеĉајног поступка не садрţи све прописане елементе, стеĉајни судија ће о томе обавестити предлагаĉа и одредити рок, који не моţе бити дуţи од осам дана, у ком је предлагаĉ дуţан да предлог за покретање стеĉајног поступка уреди и да недостатке отклони.

Ако предлагаĉ не поступи по налогу из става 1. овог ĉлана, стеĉајни судија ће предлог за покретање стеĉајног поступка одбацити решењем против кога није дозвољена ţалба.

У слуĉају из става 2. овог ĉлана трошкове поступка сноси предлагаĉ.

Повлачење предлога за покретање стечајног поступка

Члан 58

Предлог за покретање стеĉајног поступка се моţе повући до истицања огласа о отварању стеĉајног поступка на огласној табли суда, односно пре доношења решења о одбацивању или о одбијању предлога за покретање стеĉајног поступка.

Ако предлагаĉ повуĉе предлог за покретање стеĉајног поступка, стеĉајни судија обуставља поступак, а трошкове поступка сноси предлагаĉ.

Накнада трошкова

Члан 59

Предлагаĉ је дуţан да у року од пет дана од дана добијања налога од суда уплати предујам на име трошкова огласа и трошка обавештавања поверилаца из ĉлана 27. став 1. таĉка 5) овог закона, трошкова ангаţовања стеĉајног управника и трошкова неопходних за обезбеĊење имовине, у висини коју одреди стеĉајни судија.

Ако предлагаĉ у прописаном року не уплати средства из става 1. овог ĉлана, стеĉајни судија ће одбацити предлог за покретање стеĉајног поступка.

Уплаћени предујам сматра се трошком стеĉајног поступка и исплаћује се приоритетно из стеĉајне масе, одмах по утврĊивању да се трошкови обезбеĊени предујмом могу намиривати из преосталих средстава стеĉајне масе, осим ако стеĉајни судија утврди да је предлог неоснован и да не постоје услови за отварање стеĉајног поступка, када се настали трошкови, по налогу суда, измирују из уплаћених средстава из става 1. овог ĉлана.

Ако су настали трошкови већи од уплаћених средстава из става 1. овог ĉлана, предлагаĉ ĉији је предлог за покретање стеĉајног поступка одбијен дуţан је да надокнади разлику тих средстава у року од осам дана од дана добијања налога од суда. Ако предлагаĉ у остављеном року не уплати разлику, стеĉајни судија обуставља поступак, а сви настали трошкови падају на трошак предлагаĉа.

Ако стеĉајни поступак буде отворен, у трошкове тог поступка улазе и трошкови претходног стеĉајног поступка, као и трошкови принудне ликвидације која је покренута у складу са законом којим се уреĊује приватизација.

2. Покретање претходног стечајног поступка

Решење о покретању претходног стечајног поступка

Члан 60

Стеĉајни судија у року од три дана од дана достављања предлога за покретање стеĉајног поступка доноси решење о покретању претходног стеĉајног поступка. Претходни стеĉајни поступак покреће се ради утврĊивања разлога за покретање стеĉајног поступка.

Против решења о покретању претходног стеĉајног поступка није дозвољена ţалба.

Стеĉајни судија отвара стеĉајни поступак без воĊења претходног стеĉајног поступка:

1) ако стеĉајни дуţник поднесе предлог за покретање стеĉајног поступка са потребним исправама и прилозима;

2) ако поверилац поднесе предлог за покретање стеĉајног поступка, а стеĉајни дуţник призна постојање стеĉајног разлога;

3) у слуĉају претпоставке трајније неспособности плаћања из ĉлана 12. овог закона.

Обавеза стечајног дужника да пружи потребне податке

Члан 61

Овлашћена лица стеĉајног дуţника, пуномоћници и лица која за стеĉајног дуţника врше финансијске послове и послове ревизије обавезна су да стеĉајном судији и стеĉајном управнику, на њихов захтев и без одлагања, пруţе све податке и обавештења.

Обавеза из става 1. овог ĉлана односи се и на ĉланове управног и надзорног одбора стеĉајног дуţника којима је престала дуţност отварањем стеĉајног поступка.

Стеĉајни судија моţе решењем, против којег није дозвољена ţалба, налоţити стеĉајном дуţнику, као и лицима из става 1. овог ĉлана да, у одреĊеном року, предају писмени извештај о економско-финансијском стању стеĉајног дуţника.

Ако стеĉајни дуţник, односно лица из става 1. овог ĉлана не поступе по налогу стеĉајног судије, стеĉајни судија моţе одредити и спровести мере принудног извршења у складу са овим законом.

Лица из става 1. овог ĉлана одговорна су повериоцима за накнаду штете коју су проузроковали ускраћивањем података и обавештења, као и несавесно састављеним извештајем о економско-финансијском стању стеĉајног дуţника или ускраћивањем тог извештаја.

Мере обезбеђења

Члан 62

Стеĉајни судија ће, по слуţбеној дуţности или на захтев подносиоца предлога за покретање стеĉајног поступка, решењем о покретању претходног стеĉајног поступка, одредити мере обезбеĊења ради спреĉавања промене имовинског полоţаја стеĉајног дуţника, односно уништавања пословне документације, ако постоји опасност да ће стеĉајни дуţник отуĊити имовину односно уништити документацију до отварања стеĉајног поступка.

Стеĉајни судија моţе изрећи једну или више мера из става 1. овог ĉлана, и то:

1) именовати привременог стеĉајног управника који ће преузети сва или део овлашћења органа стеĉајног дуţника;

2) забранити исплате са раĉуна стеĉајног дуţника без сагласности стеĉајног судије или привременог стеĉајног управника;

3) забранити располагање имовином стеĉајног дуţника или одредити да стеĉајни дуţник моţе располагати својом имовином само уз претходно прибављену сагласност стеĉајног судије или привременог стеĉајног управника;

4) забранити или привремено одлоţити спровоĊење извршења према стеĉајном дуţнику, укљуĉујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остваривање права разлуĉних поверилаца.

У слуĉају повреде забране располагања из става 2. таĉка 3) овог ĉлана примењују се одредбе овог закона о правним последицама повреде забране располагања после отварања стеĉајног поступка.

Против решења из става 1. овог ĉлана није дозвољена ţалба.

Мере из става 2. овог ĉлана ваţе до оконĉања претходног стеĉајног поступка и стеĉајни судија их моţе у било које доба условити или укинути.

Мере из става 2. овог ĉлана могу бити укинуте или измењене под условима и на наĉин који су овим законом прописани за укидање или условљавање забране извршења.

Јавност мера обезбеђења

Члан 63

Решење којим се одреĊују мере обезбеĊења из ĉлана 62. став 2. овог закона објављује се на огласној табли суда и доставља се регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру који је дуţан да без одлагања упише изреĉене мере. Садрţина уписаних изреĉених мера објављује се и на интернет страни тог регистра.

Ако се решењем из става 1. овог ĉлана одреĊује мера забране исплате са раĉуна, решење се истог дана доставља организацији која спроводи поступак принудне наплате, која о томе без одлагања обавештава све пословне банке, ради спреĉавања преноса средстава и других трансакција стеĉајног дуţника које су у супротности са одредбама овог закона.

Пружање услуга од општег интереса

Члан 64

Правна лица која стеĉајном дуţнику пруţају комуналне, телекомуникационе и услуге испоруке електриĉне енергије, гаса или другог енергента (у даљем тексту: услуге од општег интереса) не могу обуставити вршење тих услуга по основу неплаћених раĉуна насталих пре подношења предлога за покретање стеĉајног поступка.

Стеĉајни дуţник је дуţан да редовно врши плаћања за текуће обавезе по основу услуга из става 1. овог ĉлана, од дана подношења предлога за покретање стеĉајног поступка.

На писмени захтев правног лица из става 1. овог ĉлана стеĉајни судија моţе да налоţи стеĉајном дуţнику да код суда депонује део својих средстава у циљу обезбеĊења плаћања услуга тог правног лица за текуће обавезе настале после подношења предлога за покретање стеĉајног поступка. Износ депонованих средстава не моţе бити већи од једномесеĉне уплате за услуге од општег интереса које се дуţнику пруţе у току календарског месеца који претходи месецу у којем је поднет предлог за покретање стеĉајног поступка.

Привремени стечајни управник у претходном стечајном поступку

Члан 65

За привременог стеĉајног управника у претходном стеĉајном поступку моţе се именовати лице које испуњава услове да буде именовано као стеĉајни управник.

Овлашћења привременог стечајног управника

Члан 66

Ако је изреĉена мера обезбеĊења забране располагања имовином, овлашћење располагања имовином стеĉајног дуţника прелази на привременог стеĉајног управника, који је дуţан да заштити и одрţава имовину и да настави са воĊењем послова стеĉајног дуţника, осим ако стеĉајни судија не одреди прекид послова.

Привремени стеĉајни управник има овлашћења одреĊена решењем о његовом именовању. Овлашћења привременог стеĉајног управника престају доношењем решења о отварању стеĉајног поступка.

Стеĉајни управник који је именован у претходном стеĉајном поступку подноси извештај о свом раду са подацима о економско-финансијском стању стеĉајног дуţника и резултатима рада у претходном стеĉајном поступку.

Рок претходног стечајног поступка

Члан 67

Претходни стеĉајни поступак моţе трајати најдуţе 30 дана од дана подношења предлога за покретање стеĉајног поступка од стране овлашћеног предлагаĉа.

{сплит}

V ОТВАРАЊЕ СТЕĈАЈНОГ ПОСТУПКА

1. Рочишта пре отварања стечајног поступка

Расправа о отварању стечајног поступка

Члан 68

Ако је покренут претходни стеĉајни поступак, стеĉајни судија заказује роĉиште ради расправљања о постојању стеĉајног разлога за отварање стеĉајног поступка најкасније у року од 30 дана од дана пријема предлога за покретање стеĉајног поступка.

Ако стеĉајни судија не донесе решење о покретању претходног стеĉајног поступка, заказује роĉиште ради расправљања о постојању разлога за отварање стеĉајног поступка у року од десет дана од дана пријема предлога за покретање стеĉајног поступка.

На роĉиште на ком се расправља о постојању разлога за отварање стеĉајног поступка позивају се предлагаĉ, стеĉајни дуţник и стеĉајни управник, ако је био именован у претходном стеĉајном поступку.

Решење о отварању стечајног поступка

Члан 69

Стеĉајни судија отвара стеĉајни поступак доношењем решења о отварању стеĉајног поступка којим се усваја предлог за покретање стеĉајног поступка.

Стеĉајни судија решењем одбија предлог за покретање стеĉајног поступка ако утврди да нису испуњени услови за отварање стеĉајног поступка. У решењу о одбијању предлога за отварање стеĉајног поступка одреĊује се ко сноси трошкове претходног стеĉајног поступка.

Решење из ст. 1. и 2. овог ĉлана стеĉајни судија доноси на роĉишту о отварању стеĉајног поступка.

Садржина решења о отварању стечајног поступка

Члан 70

Решење о отварању стеĉајног поступка садрţи:

1) назив и седиште суда који је донео решење о отварању стеĉајног поступка;

2) матиĉни број, пословно име и седиште стеĉајног дуţника;

3) постојање стеĉајног разлога;

4) одлуку о именовању стеĉајног управника, његово име, презиме и адресу;

5) позив повериоцима да у року који не моţе бити краћи од 30 дана, ни дуţи од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стеĉајног поступка у "Слуţбеном гласнику Републике Србије", пријаве своја обезбеĊена и необезбеĊена потраţивања;

6) позив дуţницима стеĉајног дуţника да испуне своје обавезе према стеĉајној маси;

7) датум, време и место одрţавања роĉишта за испитивање потраţивања;

8) датум, време и место одрţавања првог поверилаĉког роĉишта;

9) дан објављивања огласа на огласној табли суда.

Отварање стеĉајног поступка уписује се у одговарајући регистар на основу решења о отварању стеĉајног поступка.

Достављање решења и објављивање огласа

Члан 71

Решење о отварању стеĉајног поступка се истог дана када је донето доставља стеĉајном дуţнику, подносиоцу предлога, организацији која спроводи поступак принудне наплате, регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру, а другим лицима ако суд процени да за тим постоји потреба.

Оглас о отварању стеĉајног поступка израĊује стеĉајни судија одмах по доношењу решења.

Оглас о отварању стеĉајног поступка објављује се на огласној табли суда, у једном високотираţном дневном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије, као и у "Слуţбеном гласнику Републике Србије", а моţе се објавити и у другим домаћим и страним средствима информисања.

Оглас о отварању стеĉајног поступка садрţи све податке из решења о отварању стеĉајног поступка и друге податке од знаĉаја за повериоце.

2. Рочишта после отварања стечајног поступка

Заказивање испитног и првог поверилачког рочишта

Члан 72

Решењем о отварању стеĉајног поступка стеĉајни судија заказује роĉиште за испитивање потраţивања (у даљем тексту: испитно роĉиште) и прво поверилаĉко роĉиште.

Испитно роĉиште ће се одрţати у року који није краћи од 30 дана и дуţи од 60 дана од дана истека рока одреĊеног решењем за пријављивање потраţивања.

Прво поверилаĉко роĉиште одрţава се у складу са одредбама ĉлана 36. овог закона.

3. Време наступања правних последица отварања стечајног поступка

Наступање правних последица

Члан 73

Правне последице отварања стеĉајног поступка наступају поĉетком дана истицања огласа о отварању поступка на огласној табли суда.

Правне последице отварања стеĉајног поступка не наступају у слуĉају истовременог отварања и обуставе стеĉајног поступка према унапред припремљеном плану реорганизације.

4. Последице отварања стечајног поступка по стечајног дужника

Прелазак права и обавеза на стечајног управника

Члан 74

Даном отварања стеĉајног поступка престају заступниĉка и управљаĉка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа стеĉајног дуţника и та права прелазе на стеĉајног управника.

Правни посао располагања стварима и правима која улазе у стеĉајну масу, који је стеĉајни дуţник закљуĉио после отварања стеĉајног поступка, не производи правно дејство, осим у слуĉају располагања за која ваţе општа правила поуздања у јавне књиге, а друга страна има право да захтева враћање противĉинидбе из стеĉајне масе као стеĉајни поверилац.

Пуномоћја која је дао стеĉајни дуţник, а која се односе на имовину која улази у стеĉајну масу, престају отварањем стеĉајног поступка.

Право прече куповине

Члан 75

Отварањем стеĉајног поступка гасе се раније стеĉена права преĉе куповине у погледу имовине стеĉајног дуţника.

Ако је носилац права преĉе куповине за такво право извршио одреĊену престацију стеĉајном дуţнику, он моţе вредност такве престације потраţивати као стеĉајни поверилац.

Ако се стеĉајни поступак обустави услед усвајања плана реорганизације, а имовина која је била предмет права преĉе куповине није продата, право преĉе куповине се поново успоставља.

Наследничка изјава

Члан 76

Ако је стеĉајни дуţник стекао наследство после отварања стеĉајног поступка, наследниĉку изјаву даје стеĉајни управник.

Престанак радног односа

Члан 77

Отварање стеĉајног поступка је разлог за отказ уговора о раду који је стеĉајни дуţник закљуĉио са запосленима.

Стеĉајни управник одлуĉује о отказу уговора о раду из става 1. овог ĉлана и о отказу обавештава одговарајући орган односно организацију за запошљавање на ĉијој територији се налази седиште стеĉајног дуţника.

Стеĉајни управник моţе, поред запослених којима није дат отказ уговора о раду, да ангаţује потребан број лица ради оконĉања запоĉетих послова или ради воĊења стеĉајног поступка уз сагласност стеĉајног судије.

Зараде и остала примања лица из става 3. овог ĉлана, која одреĊује стеĉајни управник, уз сагласност стеĉајног судије, намирују се из стеĉајне масе као обавеза стеĉајне масе.

Назив стечајног дужника

Члан 78

Уз пословно име стеĉајног дуţника додаје се ознака "у стеĉају".

Рачуни стечајног дужника

Члан 79

Организација која води поступак принудне наплате одмах после пријема решења из ĉлана 71. став 1. овог закона то решење доставља свим банкама, ради спреĉавања преноса средстава и других трансакција стеĉајног дуţника које су у супротности са одредбама овог закона.

Даном отварања стеĉајног поступка банка блокира раĉуне стеĉајног дуţника, ĉиме престају права лица која су била овлашћена да располаţу средствима са тих раĉуна.

На захтев стеĉајног управника, банка отвара нови раĉун преко којег ће се вршити пословање стеĉајног дуţника.

Новĉана средства са блокираних раĉуна, на захтев стеĉајног управника преносе се на нови раĉун, а раĉуни стеĉајног дуţника се гасе.

5. Последице отварања стечајног поступка на потраживања

Потраживања поверилаца

Члан 80

Стеĉајни повериоци своја потраţивања према стеĉајном дуţнику остварују само у стеĉајном поступку.

Отварањем стеĉајног поступка разлуĉно право се остварује искљуĉиво у стеĉајном поступку, осим у слуĉају доношења одлуке о укидању забране извршења и намирења у складу са овим законом.

Излуĉни повериоци могу своје потраţивање остваривати у свим судским и другим поступцима.

Доспелост потраживања према стечајном дужнику

Члан 81

Даном отварања стеĉајног поступка, потраţивања поверилаца према стеĉајном дуţнику, која нису доспела, сматрају се доспелим.

Новĉана и неновĉана потраţивања према стеĉајном дуţнику која имају за предмет повремена давања постају једнократна потраţивања даном отварања стеĉајног поступка. Даном отварања стеĉајног поступка неновĉана потраţивања стеĉајног дуţника израţавају се у новĉаној вредности.

Потраţивања у страној валути обраĉунавају се у динарској противвредности према званиĉном средњем курсу Народне банке Србије на дан отварања стеĉајног поступка.

Право на пребијање потраживања у стечајном поступку

Члан 82

Ако је поверилац пре подношења предлога за покретање стеĉајног поступка стекао право на пребијање свог потраţивања према стеĉајном дуţнику са потраţивањем стеĉајног дуţника према њему, отварањем стеĉајног поступка не губи се право на пребијање.

Поверилац је дуţан да до истека рока за пријаву потраţивања суду достави пријаву на целокупан износ потраţивања и изјаву о пребијању. У супротном, поверилац губи право на пребијање.

Изузетно, у слуĉају права и обавеза из једног или више финансијских уговора у којима је једна од страна стеĉајни дуţник, а који су закљуĉени на основу оквирног уговора измеĊу истих страна и то у периоду пре подношења предлога за покретање стеĉајног поступка, право на пребијање (нетирање) ће постојати искљуĉиво у погледу таквих меĊусобних права и обавеза и ако је поверилац у складу са таквим оквирним уговором право на пребијање (нетирање) стекао после подношења предлога за покретање стеĉајног поступка, али најкасније у тренутку отварања стеĉајног поступка, аутоматски или путем достављања обавештења о томе стеĉајном дуţнику које мора бити уруĉено стеĉајном дуţнику најкасније у року од три дана од дана отварања стеĉајног поступка, и то по основу постојања стеĉајног разлога, подношења предлога за покретање стеĉајног поступка или отварања стеĉајног поступка.

Финансијским уговором у смислу става 3. овог ĉлана сматра се уговор који предвиĊа обавезу једне или обе уговорне стране на вршење неког плаћања или испоруку одреĊене робе, који за предмет има трансакцију са финансијским дериватима попут свопова, опција, фјуĉерса, форварда и других неименованих деривата, репо трансакцију или зајам хартија од вредности, а који је закљуĉен у писаној форми или усмено уколико о садрţини таквог усменог финансијског уговора постоји писани траг у складу са уобиĉајеном пословном праксом за закљуĉивање уговора такве врсте.

Случајеви када је пребијање недопуштено

Члан 83

Пребијање није допуштено:

1) ако је стеĉајни поверилац потраţивање стекао у последњих шест месеци пре дана подношења предлога за покретање стеĉајног поступка, а стеĉајни поверилац је знао или је морао знати да је дуţник неспособан за плаћање или да је презадуţен;

2) ако су се услови за пребијање стекли правним послом или другом правном радњом која се моţе побијати.

Изузетно од става 1. таĉка 1) овог ĉлана пребијање потраţивања је допуштено ако је у питању потраţивање које је стеĉено у вези са испуњењем неизвршених уговора или потраţивање коме је враћено правно дејство успешним побијањем правног посла или друге правне радње стеĉајног дуţника.

Конверзија потраживања стечајног дужника

Члан 84

Неновĉана потраţивања стеĉајног дуţника од трећих лица уносе се у стеĉајну масу и израţавају се у новĉаној вредности на дан отварања стеĉајног поступка.

Потраţивања према стеĉајном дуţнику у страној валути пријављују се у тој валути и прераĉунавају се у динарској противвредности према званиĉном средњем курсу Народне банке Србије на дан отварања стеĉајног поступка.

Камате

Члан 85

За необезбеĊена потраţивања у стеĉајном поступку, обраĉунавање уговорених и затезних камата престаје даном отварања стеĉајног поступка.

На обезбеĊена потраţивања у стеĉајном поступку обраĉунава се уговорена и затезна камата, али само до висине реализоване вредности имовине која слуţи за обезбеĊење потраţивања.

Ако после измирења свих потраţивања постоје располоţива средства за исплату, стеĉајни судија одобрава обраĉунавање и плаћање камате стеĉајним повериоцима и за период после отварања стеĉајног поступка и обраĉунавање и плаћање камате обезбеĊених поверилаца које нису измирене из реализоване вредности предмета обезбеĊења.

Камата из става 3. овог ĉлана обраĉунава се по прописима којима се одреĊује стопа законске затезне камате из облигационих односа, при ĉему се камата свим стеĉајним повериоцима исплаћује сразмерно, независно од исплатних редова.

Одредбе уговора којима се у слуĉају неиспуњења уговорних обавеза стеĉајног дуţника, односно неспособности плаћања или покретања стеĉајног поступка предвиĊа уговорна казна, повећана каматна стопа или било која друга казнена мера, сматрају се ништавим у поступку утврĊивања висине потраţивања у стеĉајном поступку.

Стеĉајни дуţник односно стеĉајни управник има право да остане при испуњењу првобитног уговора у облику у ком је он закљуĉен пре отварања стеĉајног поступка, а у циљу извршења уговорних обавеза у поступку реорганизације.

Застарелост

Члан 86

Пријављивањем потраţивања прекида се застарелост потраţивања које постоји према стеĉајном дуţнику.

Застарелост потраţивања стеĉајног дуţника према његовим дуţницима застаје даном покретања стеĉајног поступка и не теĉе годину дана од дана отварања стеĉајног поступка.

Условна потраживања

Члан 87

Повериоцу ĉије је потраţивање везано за одлоţни услов обезбеĊују се одговарајућа средства из стеĉајне масе.

Ако одлоţни услов не наступи до правноснаţности решења о главној деоби стеĉајне масе, потраţивање везано за одлоţни услов се гаси, а средства се распореĊују на остале повериоце, сразмерно висини њихових потраţивања.

Потраţивања везана за раскидни услов узимају се у обзир приликом деобе стеĉајне масе ако поверилац пруţи обезбеĊење да ће вратити оно што је примио из стеĉајне масе када наступи раскидни услов. Ако раскидни услов не наступи до правноснаţности решења о конаĉној деоби стеĉајне масе, сматра се да тај услов није ни постојао.

6. Процесноправне последице отварања стечајног поступка

Прекид поступка

Члан 88

У тренутку наступања правних последица отварања поступка стеĉаја прекидају се сви судски поступци у односу на стеĉајног дуţника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стеĉајног дуţника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврĊивање новĉане обавезе стеĉајног дуţника.

Наставак поступка

Члан 89

Судски поступак из ĉлана 88. овог закона у којем је стеĉајни дуţник туţилац, односно предлагаĉ наставља се када стеĉајни управник обавести суд пред којим се води поступак да је преузео поступак.

Управни поступак из ĉлана 88. овог закона покренут на захтев стеĉајног дуţника наставља се када стеĉајни управник обавести орган који води поступак да је преузео поступак.

Управни и порески поступак који за предмет има утврĊивање новĉане обавезе стеĉајног дуţника не наставља се, а одговарајући орган дуţан је да поднесе пријаву потраţивања у складу са овим законом.

Члан 90

Парниĉни поступак у којем је стеĉајни дуţник туţени наставља се ако је:

1) туţилац као стеĉајни или разлуĉни поверилац поднео благовремену и уредну пријаву потраţивања;

2) на испитном роĉишту стеĉајни управник оспорио пријаву потраţивања;

3) туţилац као стеĉајни или разлуĉни поверилац закљуĉком стеĉајног судије упућен на наставак прекинутог парниĉног поступка ради утврĊивања оспореног потраţивања;

4) туţилац као стеĉајни или разлуĉни поверилац предлоţио наставак прекинутог поступка у року од осам дана од дана пријема закљуĉка стеĉајног судије из таĉке 3) овог ĉлана.

Члан 91

Ако нису испуњени сви услови из ĉлана 90. овог закона парниĉни суд решењем одбацује предлог за наставак прекинутог поступка.

Ако су испуњени сви услови из ĉлана 90. овог закона парниĉни суд решењем против кога није дозвољена посебна ţалба одреĊује наставак поступка.

Ако се прекинути парниĉни поступак водио пред судом опште надлеţности, тај суд се, уколико настави прекинути поступак, решењем оглашава стварно и месно ненадлеţним и предмет уступа суду који спроводи стеĉајни поступак над туţеним.

Ако се прекинути парниĉни поступак водио пред трговинским судом код кога се не води стеĉајни поступак над туţеним, тај суд се, уколико настави поступак, решењем оглашава месно ненадлеţним и предмет уступа суду који води стеĉајни поступак над туţеним.

Против решења из ст. 3. и 4. овог ĉлана није дозвољена ţалба.

Члан 92

Уколико у предлогу за наставак поступка туţилац не преинаĉи туţбу постављањем утврĊујућег уместо обавезујућег туţбеног захтева, надлеţни суд ће наставити поступак и одбацити туţбу као недозвољену.

Забрана извршења и намирења

Члан 93

Од дана отварања стеĉајног поступка не моţе се против стеĉајног дуţника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стеĉајне масе и трошкова стеĉајног поступка.

Поступци из става 1. овог ĉлана који су у току обустављају се.

У слуĉају изрицања мере забране извршења и намирења из ĉлана 62. став 2. овог закона или у слуĉају забране извршења и намирења из става 1. овог ĉлана, стеĉајни дуţник, односно стеĉајни управник су дуţни да обезбеде адекватну заштиту имовине, на наĉин којим ће осигурати да вредност и стање имовине остану непромењени.

Стеĉајни судија, на писмени захтев разлуĉног повериоца, моţе да донесе одлуку о укидању или условљавању мера обезбеĊења из ĉлана 62. став 2. таĉка 4) овог закона или забране извршења или намирења из става 1. овог ĉлана у односу на имовину која је предмет разлуĉног права ако:

1) стеĉајни дуţник или стеĉајни управник нису на адекватан наĉин заштитили предметну имовину која је предмет разлуĉног права тако да је њена безбедност излоţена ризику;

2) се вредност предметне имовине смањује, а нема друге могућности да се обезбеди примерена и ефикасна заштита од смањења вредности имовине;

3) је вредност предметне имовине мања од износа обезбеĊеног потраţивања тог повериоца, а предметна имовина није од кљуĉног знаĉаја за реорганизацију.

О захтеву из става 4. овог ĉлана стеĉајни судија одлуĉује у року од 20 дана од дана пријема тог захтева. Ако стеĉајни судија у прописаном року не одлуĉи по захтеву, сматра се да је забрана извршења привремено укинута у односу на подносиоца захтева у оној мери у којој је укидање неопходно за остваривање права разлуĉног повериоца на имовини која је предмет обезбеĊења његове имовине у складу са законом.

На предлог разлуĉног повериоца, стеĉајни судија моţе да донесе одлуку о адекватној заштити имовине која је предмет обезбеĊења његовог потраţивања одреĊивањем следећих мера:

1) исплата редовних новĉаних надокнада разлуĉном повериоцу, ĉији је износ једнак износу за који се умањује вредност имовине или надокнада за стварне или предвиĊене губитке;

2) замена имовине или одреĊивање додатне обезбеĊене имовине довољне да надокнади смањење вредности или губитак;

3) подела прихода или дела прихода добијених коришћењем имовине која је предмет обезбеĊеног потраţивања разлуĉном повериоцу, до висине његовог обезбеĊеног потраţивања или предаја средстава добијених отуĊењем ове имовине, ако је имовину отуĊио стеĉајни дуţник пре или током претходног стеĉајног поступка;

4) поправка, одрţавање, осигурање или мере посебног обезбеĊивања и ĉувања имовине;

5) друге заштитне мере или друге врсте надокнада за које стеĉајни судија сматра да ће заштитити вредност имовине разлуĉног повериоца.

7. Последице отварања стечајног поступка на правне послове

Право на избор у случају двостранотеретног уговора

Члан 94

Ако стеĉајни дуţник и његов сауговараĉ до отварања стеĉајног поступка нису у целости или делимиĉно извршили двостранотеретни уговор који су закљуĉили, стеĉајни управник моţе, уместо стеĉајног дуţника, испунити уговор и траţити испуњење од друге стране.

Ако стеĉајни управник одбије испуњење, сауговараĉ стеĉајног дуţника моţе остварити своје потраţивање као стеĉајни поверилац.

Ако сауговараĉ стеĉајног дуţника позове стеĉајног управника да се изјасни о испуњавању уговора, стеĉајни управник је дуţан да сауговараĉа стеĉајног дуţника, у року од 15 дана од дана пријема позива, писмено обавести о томе да ли намерава да испуни уговор.

Ако стеĉајни управник остане код испуњења уговора па у току стеĉајног поступка престане да га извршава, потраţивање по основу тог уговора сматра се обавезом стеĉајне масе.

Одредбе овог ĉлана примењују се на све двостранотеретне уговоре, осим ако је овим законом за одреĊене уговоре другаĉије прописано.

Финансијски лизинг

Члан 95

Ако се стеĉајни поступак отвори над примаоцем лизинга, давалац лизинга подноси захтев да му се из стеĉаја излуĉи предмет лизинга, под условима из овог ĉлана.

Забрана извршења и намирења из ĉлана 93. овог закона сходно се примењује и на остваривање права даваоца лизинга на излуĉење из стеĉаја предмета лизинга до одлуке о банкротству стеĉајног дуţника, односно до потврĊивања усвојеног плана реорганизације. Обавезе стеĉајног дуţника према даваоцу лизинга које доспевају након отварања стеĉајног поступка сматрају се обавезама стеĉајне масе.

У слуĉају да стеĉајни дуţник или стеĉајни управник нису на адекватан наĉин заштитили предмет лизинга тако да је његова безбедност излоţена ризику давалац лизинга моţе захтевати укидање или условљавање мера обезбеĊења, односно укидање забране извршења и намирења.

На одлуĉивање по захтеву из става 3. овог ĉлана примењује се ĉлан 93. став 5. овог закона.

Давалац лизинга моţе захтевати и примену мера заштите из ĉлана 93. став 6. таĉка 4) и 5) овог закона.

Стеĉајни судија моţе, на предлог стеĉајног управника, и пре одлуке о банкротству стеĉајног дуţника, односно усвајања плана реорганизације да налоţи предају даваоцу лизинга предмета лизинга који није од кљуĉног знаĉаја за реорганизацију стеĉајног дуţника.

У слуĉају одлуке о банкротству давалац лизинга има право на излуĉење предмета лизинга, а стеĉајни судија без одлагања одлуĉује о захтеву из става 1. овог ĉлана. Ако је излуĉни захтев усвојен, стеĉајни управник је дуţан да преда предмет лизинга даваоцу лизинга без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од доношења одлуке о банкротству, у супротном давалац лизинга има право да захтева повраћај дрţавине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом. Изузетно, стеĉајни судија моţе, на предлог стеĉајног управника и уз сагласност одбора поверилаца, одбити излуĉни захтев и одредити исплату пуног уговореног износа лизинг накнаде. Уколико таква исплата није извршена у року од 30 дана од доношења одлуке о банкротству, давалац лизинга има право да захтева повраћај дрţавине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом.

У слуĉају реорганизације, стеĉајни дуţник односно стеĉајни управник је дуţан да предмет лизинга преда даваоцу лизинга у року од осам дана од дана потврĊивања усвојеног плана реорганизације, уколико усвојени план реорганизације не предвиĊа наставак коришћења предмета лизинга и плаћање лизинг накнада у складу са уговором о лизингу.

Ако стеĉајни дуţник односно стеĉајни управник не изврши предају предмета лизинга у складу са ставом 7. овог ĉлана, односно не извршава обавезе из уговора о лизингу након потврĊивања усвојеног плана реорганизације, давалац лизинга има право да захтева повраћај дрţавине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом.

Фиксни послови

Члан 96

Ако је време испуњења обавезе из фиксног уговора наступило после отварања стеĉајног поступка, сауговараĉ стеĉајног дуţника не моţе траţити испуњење, али моţе траţити накнаду због неиспуњења као стеĉајни поверилац.

Накнада због неиспуњења из става 1. овог ĉлана одреĊује се у висини разлике измеĊу уговорене и трţишне цене која у месту испуњења ваţи за фиксне уговоре на дан отварања стеĉајног поступка.

Примена правила на друге послове са уговореним роком

Члан 97

Одредбе ĉл. 94. и 96. овог закона сходно се примењују и на правне послове ако су предмет уговора ĉинидбе, као што су предаја хартија од вредности, испорука племенитих метала, новĉане ĉинидбе које се испуњавају у страној валути и друго, а уговорено време или рок испуњења су наступили после отварања стеĉајног поступка.

Налози и понуде

Члан 98

Налог који је издао стеĉајни дуţник губи дејство даном отварања стеĉајног поступка, ако стеĉајни управник не одлуĉи другаĉије.

Понуде уĉињене стеĉајном дуţнику или понуде које је уĉинио стеĉајни дуţник које нису прихваћене до дана отварања стеĉајног поступка престају да ваţе даном отварања стеĉајног поступка, ако стеĉајни управник не одлуĉи другаĉије.

Закуп

Члан 99

Закуп непокретности не престаје отварањем стеĉајног поступка.

Сауговараĉ стеĉајног дуţника моţе своја права која су настала пре отварања стеĉајног поступка према стеĉајном дуţнику остваривати само као стеĉајни поверилац.

Уговоре о закупу стеĉајни управник моţе отказати независно од законских и уговорених рокова, са отказним роком од 30 дана. Право на накнаду штете због отказа закупа закуподавац остварује у износу који не моţе бити виши од износа полугодишње закупнине.

Сауговараĉ стеĉајног дуţника не моţе отказати закуп због неплаћања закупнине или због погоршања имовинског стања стеĉајног дуţника после подношења предлога за покретање стеĉајног поступка.

Ако уговор о закупу остане на снази стеĉајни дуţник је у обавези да уредно плаћа уговорену закупнину, а потраţивање по основу тог уговора сматра се обавезом стеĉајне масе.

Ако је стеĉајни поступак отворен пре него што је стеĉајни дуţник ушао у непокретност као закупац, стеĉајни управник и сауговараĉ стеĉајног дуţника могу одустати од уговора о закупу у року од 30 дана од дана отварања стеĉајног поступка, а по истеку тог рока сходно се примењују одредбе ст. 3. до 5. овог ĉлана.

Стеĉајни управник моţе имовину стеĉајне масе издати у закуп, али најдуţе до продаје имовине која је предмет закупа.

Роба у превозу

Члан 100

Сауговараĉ стеĉајног дуţника односно продавац или његов комисионар, коме цена није исплаћена у целости, моţе траţити да му се врати роба која је послата стеĉајном дуţнику, а до дана отварања стеĉајног поступка није приспела у место опредељења, односно није преузета од стеĉајног дуţника - право на потрагу.

Ако је стеĉајни дуţник преузео робу која је стигла у место опредељења пре отварања стеĉајног поступка само на ĉување, продавац нема право на потрагу, али моţе остварити своја права као излуĉни поверилац по општим правилима.

ВИ СТЕĈАЈНА МАСА

1. Обим и састав стечајне масе

Појам стечајне масе

Члан 101

Стеĉајна маса је целокупна имовина стеĉајног дуţника у земљи и иностранству на дан отварања стеĉајног поступка, као и имовина коју стеĉајни дуţник стекне током стеĉајног поступка.

У погледу имовине стеĉајног дуţника која се налази у иностранству примењују се одредбе овог закона којима се уреĊује меĊународни стеĉај, уколико је таква имовина предмет страног поступка.

Излучна права и накнада за излучна права

Члан 102

Ако је излуĉно право уписано у земљишну или у другу јавну књигу или регистар, терет доказивања да ствар на којој постоји такво право улази у стеĉајну масу пада на стеĉајног дуţника.

Ако је ствар на којој постоји излуĉно право стеĉајни дуţник неовлашћено отуĊио пре отварања стеĉајног поступка, излуĉни поверилац моţе захтевати да се на њега пренесе право на противĉинидбу ако она још није извршена, а ако је извршена, има право на накнаду штете као стеĉајни поверилац. Уколико је ствар отуĊена током претходног стеĉајног поступка након ступања на дуţност привременог стеĉајног управника, накнада штете представља обавезу стеĉајне масе.

Трошкови стечајног поступка

Члан 103

Трошкови стеĉајног поступка обухватају:

1) судске трошкове стеĉајног поступка;

2) награде и накнаде стеĉајном управнику и/или привременом стеĉајном управнику;

3) друге издатке за које је законом предвиĊено да се намирују као трошкови стеĉајног поступка.

Обавезе стечајне масе

Члан 104

Обавезе стеĉајне масе су обавезе:

1) које су проузроковане радњама стеĉајног управника или на други наĉин управљањем, уновĉењем и поделом стеĉајне масе, а које не спадају у трошкове стеĉајног поступка;

2) из двостранотеретног уговора, ако се његово испуњење траţи за стеĉајну масу или мора уследити након отварања стеĉајног поступка;

3) које су настале неоснованим обогаћењем стеĉајне масе;

4) према запосленима стеĉајног дуţника, настале након отварања стеĉајног поступка.

Обавезе стеĉајне масе су и обавезе из става 1. овог ĉлана које су настале током претходног стеĉајног поступка ако се стеĉајни поступак отвори.

2. Управљање имовином и правима

Преузимање стечајне масе

Члан 105

Отварањем стеĉајног поступка стеĉајни управник преузима у дрţавину целокупну имовину која улази у стеĉајну масу и њоме управља.

Ако стеĉајни дуţник или треће лице одбије да изврши предају ствари које улазе у имовину стеĉајног дуţника, стеĉајни управник ће од стеĉајног судије затраţити да хитно налоţи и спроведе принудно извршење. Уз налог за предају ствари, стеĉајни судија моţе према стеĉајном дуţнику или трећем лицу одредити и мере принуде ради спровоĊења извршења. У том слуĉају лице које је одбило да преда ствари које улазе у имовину стеĉајног дуţника и које не поступи по налогу суда одговара за штету која је настала услед таквог поступања.

Ако се у имовини стеĉајног дуţника наĊу готов новац, хартије од вредности или драгоцености, стеĉајни управник одреĊује наĉин њиховог ĉувања или улагања уз сагласност одбора поверилаца.

Попис и печаћење

Члан 106

Стеĉајни управник пописује ствари које улазе у стеĉајну масу, уз назнаĉење њихове процене у висини оĉекиваног уновĉења. Ако је то потребно, стеĉајни управник ће, уз сагласност стеĉајног судије, процену вредности ствари поверити вештаку.

Стеĉајни управник моţе, пошто је преузео стеĉајну масу, пре пописа ствари или после њега, према околностима, затраţити да слуţбено лице стеĉајног суда запеĉати просторије у којима се налазе ствари стеĉајног дуţника.

Стеĉајни дуţник обавештава стеĉајног судију и одбор поверилаца о пеĉаћењу и скидању пеĉата.

Листа поверилаца

Члан 107

Стеĉајни управник је дуţан да састави листу свих поверилаца за које је сазнао из пословних књига и остале документације стеĉајног дуţника, из других података, као и из пријаве потраţивања.

У листи из става 1. овог ĉлана посебно се евидентирају разлуĉни и излуĉни повериоци и запослени код стеĉајног дуţника за износе неисплаћених зарада.

За сваког повериоца у листи се наводе подаци о:

1) пословном имену односно имену и седишту односно пребивалишту са контакт адресом;

2) износу потраţивања, са одреĊивањем главног дуга и обраĉуном камата;

3) правном основу потраţивања;

4) стварима на којима постоји разлуĉно или излуĉно потраţивање.

Попис дужника стечајног дужника

Члан 108

Стеĉајни управник је дуţан да састави листу дуţника стеĉајног дуţника, са подацима из ĉлана 107. став 3. овог закона.

Почетни стечајни биланс и извештај о економско-финансијском положају

Члан 109

Стеĉајни управник је дуţан да у року од 30 дана од дана преузимања имовине и права стеĉајног дуţника састави поĉетни стеĉајни биланс у ком ће навести и упоредити активу и пасиву стеĉајног дуţника.

На предлог стеĉајног управника, рок из става 1. овог ĉлана стеĉајни судија моţе продуţити из оправданих разлога, али највише за пет дана.

Стеĉајни управник је дуţан да поднесе суду и одбору поверилаца поĉетни стеĉајни биланс са извештајем о економско-финансијском полоţају стеĉајног дуţника са проценом могућности реорганизације најкасније пет дана пре дана одрţавања првог поверилаĉког роĉишта.

Пословне књиге

Члан 110

Пословне књиге стеĉајног дуţника после отварања стеĉајног поступка води стеĉајни управник или лице које он одреди.

Отварањем стеĉајног поступка сматра се да је поĉела нова пословна година.

Стеĉајни судија моţе да постави овлашћеног ревизора за оцену завршног раĉуна односно поĉетног стеĉајног биланса.

VIII УТВРЂИВАЊЕ ПОТРАŢИВАЊА

Пријављивање потраживања

Члан 111

Повериоци подносе пријаве потраţивања писмено стеĉајном суду. У пријави се нароĉито мора назнаĉити:

1) назив, односно име и седиште односно пребивалиште повериоца са контакт адресом;

2) матиĉни број правног лица, односно јединствени матиĉни број граĊана за физиĉка лица;

3) број пословног или текућег раĉуна;

4) правни основ потраţивања;

5) износ потраţивања и то посебно износ главног потраţивања са обраĉуном камате;

6) ствар на којој је поверилац стекао разлуĉно право уколико се ради о обезбеĊеном потраţивању и износ његовог потраţивања који није обезбеĊен, ако његово потраţивање није у целини обезбеĊено;

7) одреĊени захтев повериоца, сходно одредбама о садрţини туţбе закона којим се уреĊује парниĉни поступак.

Повериоци који имају потраţивања у страној валути пријављују их у валути потраţивања.

Ако се пријављују потраţивања о којима се води парница, у пријави се наводи суд пред којим теĉе поступак са ознаком списа.

Солидарни садуţници и јемци стеĉајног дуţника могу, као стеĉајни повериоци, траţити да им се врати оно што су за стеĉајног дуţника платили после дана отварања стеĉајног поступка, ако према стеĉајном дуţнику имају право регреса.

Пријаве се могу поднети по истеку рока одреĊеног решењем стеĉајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у "Слуţбеном гласнику Републике Србије", а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбаĉене као неблаговремене.

Трошкове одрţавања допунског роĉишта за испитивање потраţивања из става 5. овог ĉлана дуţан је да предујми подносилац пријаве. Ако се у року који одреди суд не полоţи предујам, пријава ће се одбацити.

Излучно потраживање

Члан 112

Излуĉни поверилац подноси захтев да му се из стеĉаја излуĉи ствар која не улази у стеĉајну масу.

Стеĉајни управник је дуţан да у року од 20 дана од дана пријема захтева обавести повериоца да ли прихвата захтев за излуĉење или одбија такав захтев повериоца, као и да прецизира рок у ком ће омогућити повраћај ствари излуĉном повериоцу.

Рок из става 2. не моţе бити дуţи од десет дана од дана прихватања захтева излуĉног повериоца, осим у слуĉају да стеĉајни судија из оправданих разлога одобри продуţење овог рока.

Ако стеĉајни управник одбије да излуĉи ствар из стеĉајне масе, против те одлуке поверилац има право на примедбу стеĉајном судији у року од пет дана од пријема обавештења од стеĉајног управника.

Ако стеĉајни судија оспори право на излуĉење ствари, поверилац своје право моţе остваривати у другим судским поступцима.

Ако излуĉни поверилац не поднесе захтев за излуĉење до момента продаје имовине која је предмет захтева, излуĉни поверилац своја права моţе остваривати само у другим поступцима, у складу са законом.

Поступак утврĎивања потраживања и листа потраживања

Члан 113

После истека рока за пријављивање потраţивања стеĉајни судија доставља све пријаве потраţивања стеĉајном управнику.

Стеĉајни управник утврĊује основаност, обим и исплатни ред сваког потраţивања и о томе саĉињава листу признатих и оспорених потраţивања у року од 40 дана од дана истека рока одреĊеног од стране стеĉајног судије за подношење пријаве потраţивања.

Потраţивање пријављено на основу извршне исправе моţе се оспорити ако је:

1) извршна исправа укинута, поништена, преинаĉена или стављена ван снаге;

2) потраţивање престало на основу ĉињенице која је наступила након извршности;

3) протекао рок у коме се по закону моţе траţити извршење;

4) потраţивање није прешло на стеĉајног повериоца, односно ако обавеза није прешла на стеĉајног дуţника;

5) извршна исправа таква да би радња њеног извршења могла бити предмет побијања у складу са овим законом.

Стеĉајни управник је дуţан да у року од пет дана од дана истека рока из става 2. овог ĉлана, достави листу потраţивања стеĉајном судији који је дуţан да исту објави на огласној табли суда или, уколико је листа несразмерно велика, да на огласној табли истакне обавештење о месту где се листа налази.

Стеĉајни управник је дуţан да изврши лиĉну доставу обавештења оним повериоцима ĉија су потраţивања оспорена. На захтев повериоца ĉије је потраţивање оспорено, стеĉајни управник је дуţан да заједно са повериоцем прегледа поново његову пријаву са додатним доказима и да после тога одлуĉи конаĉно да ли ће признати или оспорити потраţивање.

Ако стеĉајни управник не поступи у складу са ставом 5. овог ĉлана, поверилац ĉије потраţивање је оспорено моţе улоţити примедбу о којој одлуĉује стеĉајни судија.

Ако стеĉајни управник после поновног прегледа пријаве промени своју одлуку, дуţан је да исправи листу из става 2. овог ĉлана.

Испитно рочиште

Члан 114

Конаĉна листа о свим пријавама потраţивања саĉињава се на испитном роĉишту.

На испитно роĉиште се позива стеĉајни управник и повериоци, а моţе се позвати и стеĉајни дуţник, као и лица која су обављала послове код стеĉајног дуţника, а могу да пруţе податке о постојању и висини потраţивања, као и ревизори који су вршили преглед пословања стеĉајног дуţника.

Испитно роĉиште ће се одрţати и ако му не присуствују сви повериоци који су пријавили своја потраţивања.

Повериоци могу оспоравати пријављена потраţивања других поверилаца. Ако повериоци нису оспоравали потраţивања других поверилаца у прописаном року, то не могу уĉинити у каснијем поступку.

Медијација

Члан 115

Поверилац оспореног потраţивања, односно стеĉајни управник уз сагласност одбора поверилаца, моţе предлоţити решавање спорног односа путем медијације, у складу са законом којим се уреĊује поступак медијације.

Уколико до закљуĉења испитног роĉишта постоји сагласност стеĉајног управника и одбора поверилаца, односно повериоца оспореног потраţивања, о решењу спорног потраţивања путем медијације, стеĉајни судија ће спорне пријаве издвојити из листе потраţивања.

Поступак медијације моţе трајати најдуţе 30 дана од дана закљуĉења испитног роĉишта, у ком року је стеĉајни управник дуţан да обавести стеĉајног судију о резултату спроведеног поступка.

Изузетно, у оправданим слуĉајевима, на сагласан предлог свих уĉесника у поступку посредовања, стеĉајни судија моţе одобрити продуţење рока из става 3. овог ĉлана, а најдуţе до истека рока од 60 дана од дана закљуĉења испитног роĉишта.

Поверилац који је по спроведеном поступку медијације, утврдио своје потраţивање, има право да траţи да се уврсти у листу утврĊених потраţивања у складу са овим законом.

Поверилац оспореног потраţивања које по истеку рока из ст. 3. и 4. овог ĉлана није утврĊено у спроведеном поступку медијације стиĉе статус повериоца оспореног потраţивања.

УтврĎена потраживања

Члан 116

Потраţивање се сматра утврĊеним ако није оспорено од стране стеĉајног управника или од стране поверилаца до закљуĉења испитног роĉишта.

Стеĉајни судија ће усвојити конаĉну листу на основу листе потраţивања коју је саставио стеĉајни управник и на основу измена унетих на роĉишту. Конаĉна листа садрţи податке о свим пријављеним потраţивањима, о томе ко их је оспорио и у ком износу су утврĊена, односно оспорена, као и потраţивања о којима ће бити донет закљуĉак о листи утврĊених и оспорених потраţивања.

На основу конаĉне листе из става 2. овог ĉлана стеĉајни судија доноси закљуĉак о листи утврĊених и оспорених потраţивања.

Закљуĉак о листи утврĊених и оспорених потраţивања доставља се стеĉајном управнику и сваком стеĉајном повериоцу и објављује се на огласној табли суда.

Конаĉна листа којом се утврĊује потраţивање и његов исплатни ред обавезујућа је за стеĉајног дуţника и за све стеĉајне повериоце.

Закљуĉак из става 3. овог ĉлана доставља се стеĉајном управнику и сваком стеĉајном повериоцу ĉије је потраţивање оспорено и који је упућен на парницу и објављује се на огласној табли суда.

Стеĉајни поверилац који докаţе своје потраţивање у парници на коју је упућен, има право да траţи исправљање конаĉне листе утврĊених потраţивања.

Оспорена потраживања

Члан 117

Поверилац ĉије је потраţивање оспорено упућује се на парницу ради утврĊивања оспореног потраţивања, коју моţе да покрене у року од осам дана од дана пријема закљуĉка из ĉлана 116. овог закона, односно од дана истека рока за медијацију у складу са ĉланом 115. овог закона.

Поверилац који је оспорио потраţивање другог повериоца признато од стране стеĉајног управника, упућује се на парницу, у складу са ставом 1. овог ĉлана. Оспорено потраţивање сматра се признатим ако поверилац који је оспорио потраţивање другог повериоца не покрене парницу у законом прописаном року.

Поверилац који је упућен на парницу дуţан је да о покретању парнице односно о наставку прекинуте парнице обавести поступајућег стеĉајног судију у року од 15 дана од дана покретања или наставка парнице.

Ако поверилац из става 1. овог ĉлана не обавести стеĉајног судију о покретању парнице, одговоран је за трошкове и штету проузроковану пропуштањем.

У слуĉају оспоравања потраţивања пријављених на основу извршне исправе стеĉајни судија закљуĉком упућује стеĉајног управника или повериоца који је оспорио потраţивање на парницу у складу са ставом 1. овог ĉлана. Оспорено потраţивање сматра се признатим ако стеĉајни управник или поверилац не покрене парницу у законом прописаном року.

Поступак о оспореном потраживању

Члан 118

Ако у тренутку отварања стеĉајног поступка теĉе парница о потраţивању, стеĉајни управник ће преузети парницу у стању у ком се она налази у тренутку отварања стеĉајног поступка.

Ако се парница из става 1. овог ĉлана не води пред стеĉајним судом, суд пред којим се води парница ће прекинути поступак, а по стављању предлога за наставак поступка огласиће се ненадлеţним и предмет уступити стеĉајном суду. Против решења о уступању предмета није дозвољена ţалба.

Правноснаţна одлука о оспореном потраţивању има дејство према стеĉајном дуţнику и према свим повериоцима стеĉајног дуţника.

Одлука донета по ванредном правном леку нема дејство према повериоцима у погледу исплата примљених на основу решења о главној деоби.

{сплит}

VIII ПОБИЈАЊЕ ПРАВНИХ РАДЊИ СТЕĈАЈНОГ ДУŢНИКА

Општи услови

Члан 119

Правне послове и друге правне радње закљуĉене односно предузете пре отварања стеĉајног поступка, којима се нарушава равномерно намирење стеĉајних поверилаца или оштећују повериоци, као и правне послове и друге правне радње којима се поједини повериоци стављају у погоднији полоţај (у даљем тексту: погодовање поверилаца), могу побијати стеĉајни управник, у име стеĉајног дуţника и повериоци, у складу са одредбама овог закона.

Пропуштање закљуĉења правног посла односно пропуштање предузимања радње, у погледу побијања, изједнаĉава се са правним послом односно са правном радњом.

Побијати се могу и правни послови, правне и процесне радње на основу којих је донета извршна исправа или које су предузете по основу извршне исправе или у поступку принудног извршења, ако испуњавају услов из става 1. овог ĉлана. Ако захтев за побијање буде усвојен, престаје дејство извршне исправе према стеĉајној маси.

Побијање се моţе вршити од дана отварања стеĉајног поступка до дана одрţавања роĉишта за главну деобу.

Уобичајено намирење

Члан 120

Правни посао или друга правна радња предузети у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стеĉајног поступка, којима се једном повериоцу пруţа обезбеĊење

или даје намирење на наĉин и у време који су у складу са садрţином његовог права (у даљем тексту: уобиĉајено намирење), могу се побијати ако је у време када су предузети стеĉајни дуţник био неспособан за плаћање, а поверилац је знао или морао знати за његову неспособност плаћања.

Правни посао или друга правна радња уобиĉајеног намирења могу се побијати и када су предузети после подношења предлога за покретање стеĉајног поступка, ако је поверилац знао или је морао знати да је стеĉајни дуţник неспособан за плаћање или је знао да је поднет предлог за покретање стеĉајног поступка.

Сматраће се да је поверилац знао или морао знати за неспособност плаћања стеĉајног дуţника или за предлог за покретање стеĉајног поступка ако је знао за околности из којих се на несумњив наĉин моţе закљуĉити да постоји неспособност плаћања, односно да је стављен предлог за покретање стеĉајног поступка.

За лице које је било повезано са стеĉајним дуţником у време предузимања правног посла или друге правне радње сматра се да је знало или морало знати за неспособност за плаћање или за предлог за покретање стеĉајног поступка.

Неубичајено намирење

Члан 121

Правни посао или правна радња којима се једном повериоцу пруţа обезбеĊење или даје намирење које он уопште није имао право да траţи или је имао право да траţи али не на наĉин и у време када је предузето, могу се побијати ако су предузети у последњих дванаест месеци пре подношења предлога за покретање стеĉајног поступка.

Непосредно оштећење поверилаца

Члан 122

Правни посао или правна радња стеĉајног дуţника којим се повериоци непосредно оштећују моţе се побијати ако је:

1) предузет у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стеĉајног поступка, а у време закљуĉења посла стеĉајни дуţник је био неспособан за плаћање и ако је сауговараĉ стеĉајног дуţника знао за његову неспособност плаћања;

2) посао закљуĉен после подношења предлога за покретање стеĉајног поступка, а сауговараĉ стеĉајног дуţника је знао или је морао знати да је стеĉајни дуţник неспособан за плаћање или да је стављен предлог за покретање стеĉајног поступка;

3) у питању предузимање или пропуштање предузимања правне радње стеĉајног дуţника којом он губи неко своје право или због које он то право више не моţе остварити, а радња је предузета или пропуштена у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стеĉајног поступка.

Сматраће се да је сауговараĉ знао или је морао знати за неспособност плаћања стеĉајног дуţника или за предлог за покретање стеĉајног поступка ако је знао за околности из којих се на несумњив наĉин моţе закљуĉити да постоји неспособност плаћања, односно да је поднет предлог за покретање стеĉајног поступка.

У слуĉају из става 1. овог ĉлана сходно се примењују одредбе ĉлана 120. ст. 3. и 4. овог закона.

Намерно оштећење поверилаца

Члан 123

Правни посао односно правна радња закљуĉени односно предузети у последњих пет година пре подношења предлога за покретање стеĉајног поступка или после тога, са намером оштећења једног или више поверилаца, могу се побијати ако је сауговараĉ стеĉајног дуţника знао за намеру стеĉајног дуţника. Знање намере се претпоставља ако је сауговараĉ стеĉајног дуţника знао да стеĉајном дуţнику прети неспособност плаћања и да се радњом оштећују повериоци.

Послови и радње без накнаде или уз незнатну накнаду

Члан 124

Правни посао и правна радња стеĉајног дуţника без накнаде или уз незнатну накнаду могу се побијати ако су закљуĉени односно предузети у последњих пет година пре подношења предлога за покретање стеĉајног поступка.

Не могу се побијати уобиĉајени пригодни дарови, наградни дарови, као ни дарови уĉињени из захвалности нити издвајања у хуманитарне сврхе, под условом да су у време када су уĉињени били сразмерни финансијским могућностима стеĉајног дуţника и уобиĉајени за привредну грану којој стеĉајни дуţник припада.

Одрицање од наследства сматра се правном радњом стеĉајног дуţника без накнаде.

Повезана лица

Члан 125

Повезаним лицима стеĉајног дуţника у смислу овог закона сматрају се:

1) директор, ĉлан органа управљања или органа надзора стеĉајног дуţника;

2) ĉлан стеĉајног дуţника који за његове обавезе одговара целокупном својом имовином;

3) ĉлан или акционар са знаĉајним уĉешћем у капиталу стеĉајног дуţника;

4) правно лице које стеĉајни дуţник контролише у смислу закона којим се уреĊују привредна друштва;

5) лица која због свог посебног полоţаја у друштву имају приступ поверљивим информацијама или имају могућност да се упознају са финансијским стањем стеĉајног дуţника;

6) лице које је фактиĉки у позицији да врши знаĉајнији утицај на пословање стеĉајног дуţника;

7) лице које је сродник по крви у правој линији без обзира на степен или у побоĉној линији до ĉетвртог степена сродства, сродник по тазбини до другог степена сродства или браĉни друг физиĉких лица из таĉ. 1), 2), 3), 5) и 6) овог ĉлана.

Немогућност побијања

Члан 126

Не могу се побијати правни послови закљуĉени односно правне радње предузете ради:

1) извршења усвојеног плана реорганизације стеĉајног дуţника предузете после отварања стеĉајног поступка;

2) настављања послова предузетих после отварања стеĉајног поступка;

3) исплате по меницама или ĉековима ако је друга страна морала примити исплату да не би изгубила право на регрес против осталих мениĉних односно ĉековних обвезника.

Правна радња односно правни посао који се сматра уобиĉајеним, односно неуобиĉајеним намирењем у смислу овог закона не моţе се побијати ако је стеĉајни дуţник истовремено или у кратком периоду пре или после извршеног правног посла односно правне радње примио једнаку вредност у виду противнакнаде од повериоца или другог лица, за ĉији раĉун је извршен правни посао односно правна радња.

Правна радња односно правни посао који представља уобиĉајено или неуобиĉајено намирење поверилаца, односно којим се повериоци непосредно оштећују не моţе се побијати ако је радња предузета, односно посао закљуĉен:

1) пре подношења предлога за покретање стеĉајног поступка;

2) на основу оквирног уговора из ĉлана 82. став 3. овог закона;

3) у складу са уобиĉајеном пословном праксом за извршавање уговора такве врсте.

Рокови

Члан 127

Рокови који се раĉунају уназад, а односе се на правне радње и правне послове стеĉајног дуţника који се могу побијати туţбом, раĉунају се до дана у месецу који по броју одговара дану подношења предлога за покретање стеĉајног поступка. Ако дан са тим бројем не постоји у последњем месецу, рок се раĉуна до последњег дана тог месеца.

Сматра се да је правни посао закљуĉен онда када су испуњени услови за његову пуноваţност, а ако је за пуноваţност неког правног посла потребан упис у земљишну књигу или у регистар бродова, ваздухоплова или патената, односно у другу јавну књигу или регистар, сматра се да је правни посао закљуĉен онда када је захтев за упис поднет одговарајућем органу.

Радње побијања

Члан 128

Правни посао или правна радња стеĉајног дуţника побијају се туţбом.

Правни посао или правна радња стеĉајног дуţника могу се побијати и подношењем противтуţбе или приговора у парници, у ком слуĉају не ваţи рок прописан у ĉлану 119. став 4. овог закона.

Странке у поступку побијања

Члан 129

Туţиоци могу бити поверилац и стеĉајни управник, у име и за раĉун стеĉајног дуţника односно стеĉајне масе. Стеĉајни управник дуţан је побијати правне радње увек када оцени да су испуњени услови за подношење туţбе, без обавезе прибављања сагласности одбора поверилаца.

Туţба се подноси против лица са којим је правни посао закљуĉен, односно према коме је правна радња предузета (у даљем тексту: противник побијања) и против стеĉајног дуţника, ако у његово име туţбу није поднео стеĉајни управник.

Туţба за побијање правног посла или правне радње моţе се поднети и против наследника или другог универзалног правног следбеника противника побијања.

Туţба се моţе поднети и против осталих правних следбеника противника побијања ако је:

1) правни следбеник знао за ĉињенице које представљају разлог за побијање правних послова или радњи његовог претходника;

2) оно што је стеĉено правним послом или правном радњом који се побијају правном следбенику уступљено без накнаде или уз незнатну накнаду.

Дејства побијања

Члан 130

Ако захтев за побијање правног посла или друге правне радње буде правноснаţно усвојен, побијени правни посао односно правна радња немају дејства према стеĉајној маси, а противник побијања је дуţан да у стеĉајну масу врати сву имовинску корист стеĉену на основу побијеног посла или друге радње.

Противник побијања, након што врати имовинску корист из става 1. овог ĉлана, има право да остварује своје противпотраţивање као стеĉајни поверилац, подношењем накнадне пријаве потраţивања.

IX УНОВĈЕЊЕ И ДЕОБА СТЕĈАЈНЕ МАСЕ, НАМИРЕЊЕ И ЗАКЉУĈЕЊЕ СТЕĈАЈНОГ ПОСТУПКА

1. Уновчење стечајне масе

Решење о банкротству и уновчењу имовине

Члан 131

Стеĉајни судија доноси решење о банкротству ако:

1) је оĉигледно да у року за подношење плана реорганизације стеĉајни дуţник не показује интересовање за реорганизацију;

2) на првом поверилаĉком роĉишту за то гласа одговарајући број стеĉајних поверилаца, у складу са ĉланом 36. став 4. овог закона;

3) стеĉајни дуţник не сараĊује са стеĉајним управником или одбором поверилаца ради испуњавања објективних захтева за пруţање података и обавештења у складу са одредбама овог закона;

4) стеĉајни дуţник не извршава налоге стеĉајног судије;

5) ниједан план реорганизације није поднет у прописаном року;

6) ниједан план реорганизације није усвојен на роĉишту за разматрање плана реорганизације.

У слуĉају из става 1. таĉ. 5) и 6) овог ĉлана стеĉајни судија је дуţан да решење о банкротству стеĉајног дуţника донесе наредног дана по истеку прописаног рока за подношење плана реорганизације, односно на роĉишту на коме план није усвојен или најкасније у року од два дана од дана одрţавања тог роĉишта.

Против решења из става 1. овог ĉлана ţалбу могу изјавити стеĉајни управник и одбор поверилаца.

Начин уновчења

Члан 132

По доношењу решења о банкротству, стеĉајни управник запоĉиње и спроводи продају целокупне имовине или дела имовине стеĉајног дуţника.

Стеĉајни управник дуţан је да изврши процену целисходности продаје стеĉајног дуţника као правног лица, односно целокупне имовине стеĉајног дуţника у односу на продају имовине стеĉајног дуţника у деловима и да о томе обавести одбор поверилаца.

Продаја имовине врши се јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом, у складу са овим законом и у складу са националним стандардима за управљање стеĉајном масом.

Уз сагласност одбора поверилаца стеĉајни управник моţе ангаţовати домаћа или страна лица струĉна за вршење продаја јавним надметањем ако је предмет продаје уметниĉко дело, односно други специфиĉан предмет продаје за који постоји специјализовано трţиште или ако сматра да ће се таквим ангаţовањем остварити већа јавност продаје и повољније уновĉење.

Предлог продаје из става 4. овог ĉлана мора садрţати све услове такве продаје, укљуĉујући и трошкове ангаţовања струĉних лица.

Ако се продаја врши јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда, стеĉајни управник је дуţан да огласи продају у најмање два високотираţна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије и то најкасније 30 дана пре дана одреĊеног за јавно надметање или достављање понуда.

Изузетно, ако су трошкови оглашавања несразмерно високи у односу на вредност предмета продаје стеĉајни управник, уз сагласност одбора поверилаца, моţе огласити продају на наĉин другаĉији од наĉина прописаног ставом 6. овог ĉлана.

Оглас нароĉито садрţи услове и рокове продаје, као и податке о томе када и где потенцијални купци могу да виде имовину која се продаје.

Продаја непосредном погодбом моţе се извршити искљуĉиво ако је такав наĉин продаје унапред одобрен од стране одбора поверилаца.

Продаја целокупне имовине стеĉајног дуţника или имовинске целине не моţе се вршити супротно одредбама закона којим се уреĊује заштита конкуренције, а орган надлеţан за заштиту конкуренције поступа са нароĉитом хитношћу и у скраћеном поступку.

Поступак продаје

Члан 133

Пре продаје имовине стеĉајни управник је дуţан да стеĉајном дуţнику, стеĉајном судији, одбору поверилаца, повериоцима који имају обезбеĊено потраţивање на имовини која се продаје и свим оним лицима која су исказала интерес за ту имовину, без обзира по ком основу, достави обавештење о намери, плану продаје, наĉину продаје, роковима продаје и обавештење о процени целисходности из ĉлана 132. став 2. овог закона.

Стеĉајни управник је дуţан да обавештење из става 1. овог ĉлана достави најкасније 30 дана пре предлоţеног датума јавног надметања, односно 15 дана пре дана одрţавања продаје јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом.

Ако се продаја врши јавним надметањем, обавештење стеĉајног управника мора да садрţи:

1) место и адресу на којој се налази имовина која се продаје;

2) детаљан опис имовине са подацима о намени имовине;

3) поĉетну цену и услове под којима ће се извршити јавно надметање.

У слуĉају продаје јавним прикупљањем понуда, обавештење мора да садрţи:

1) место и адресу на којој се имовина налази;

2) детаљан опис имовине и њене функције;

3) процену вредности имовине;

4) процедуру и услове за избор понуда.

У слуĉају продаје непосредном погодбом, обавештење мора да садрţи:

1) место и адресу на којој се имовина налази;

2) детаљан опис имовине и њене функције;

3) процену вредности имовине;

4) податке о купцу који се предлаţе;

5) све услове продаје која се предлаţе, укљуĉивши и цену и наĉин плаћања.

Када је имовина која се продаје предмет обезбеĊења потраţивања једног или више разлуĉних поверилаца, разлуĉни поверилац моţе у року од десет дана од дана пријема обавештења о предлоţеној продаји да предлоţи повољнији наĉин уновĉења имовине.

Стеĉајни дуţник и повериоци могу поднети приговор на предлоţену продају најкасније у року од десет дана пре предлоţеног датума продаје или преноса, ако за њега постоји прописан основ. О приговору одлуĉује стеĉајни судија. Приговор не задрţава продају, осим ако стеĉајни судија не одлуĉи другаĉије.

После извршене продаје стеĉајни управник је дуţан да о извршеној продаји, условима и цени обавести стеĉајног судију и одбор поверилаца у року од десет дана од дана извршене продаје.

Повериоци могу ставити приговор на извршену продају уколико за то постоји основ. Приговор не утиĉе на извршену продају, већ представља основ за утврĊивање одговорности стеĉајног управника ако је штета настала радњом стеĉајног управника у поступку продаје. Основ за приговор моţе бити превара, пристрасно понашање стеĉајног управника, непотпуно дато обавештење или било који други разлог из кога произлази да је стеĉајни управник водио поступак продаје на штету стеĉајне масе. Обиĉна тврдња да је постигнута цена прениска није довољан основ за подношење приговора.

Средства остварена продајом имовине на којој нису постојала оптерећења улазе у стеĉајну масу, а њихова деоба врши се у складу са поступком деобе прописаним овим законом.

Ако је имовина била предмет обезбеĊења потраţивања једног или више разлуĉних поверилаца из остварене цене првенствено се намирују трошкови продаје који укљуĉују и награду стеĉајног управника, а из преосталог износа исплаћују се разлуĉни повериоци ĉије је потраţивање било обезбеĊено продатом имовином у складу са њиховим правом приоритета. Намирење разлуĉних поверилаца мора бити извршено у року од три дана од дана када је стеĉајни управник примио средства по основу продаје имовине. Ако после намирења разлуĉних поверилаца преостану средства, целокупан преостали износ улази у стеĉајну масу и дели се стеĉајним повериоцима у складу са одредбама овог закона које се односе на деобу.

Када купац исплати цену, на купца се преноси право својине на купљеној имовини без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укљуĉујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пруţаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину. Стеĉајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и налоţити по правноснаţности решења одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стеĉених продајом.

Драгоцени метали, минерали, хартије од вредности и друге ствари које имају берзанску односно трţишну цену, продају се по тој цени на одговарајућој берзи или трţишту. Ако драгоцени метали, минерали, хартије од вредности и друге слиĉне ствари које се уобиĉајено продају на берзи или имају трţишну цену, у време продаје немају берзанску односно трţишну цену, продају се непосредном погодбом уз сагласност одбора поверилаца.

Подела имовине правне заједнице

Члан 134

Правна заједница, у смислу овог закона, јесте сусвојина, ортаклук и слиĉни облици правне или имовинске заједнице стеĉајног дуţника са трећим лицем.

Ако је стеĉајни дуţник у правној заједници, развргнуће заједнице спроводи се сходном применом правила ванпарниĉног и извршног поступка. Заједниĉар има право на одвојено намирење за обавезе настале у правној заједници.

Ако је привремено или трајно било забрањено развргнуће заједнице из става 1. овог ĉлана, даном отварања стеĉајног поступка забрана престаје да ваţи.

Продаја стечајног дужника као правног лица

Члан 135

Предмет продаје моţе бити стеĉајни дуţник као правно лице, уз сагласност одбора поверилаца и уз претходно обавештавање разлуĉних поверилаца у складу са ĉланом 133. став 2. овог закона. У слуĉају да стеĉајни управник не усвоји предлог разлуĉног повериоца о повољнијем наĉину уновĉења имовине из ĉлана 133. став 5. овог закона, стеĉајни судија ће о таквом предлогу одлуĉити закљуĉком у року од 5 дана, нароĉито узимајући у обзир процену целисходности продаје стеĉајног дуţника као правног лица из ĉлана 132. став 2. овог закона, као и да ли је процена вредности стеĉајног дуţника као правног лица или имовине која је предмет разлуĉног права извршена у складу са националним стандардима за управљање стеĉајном масом и да ли се таквом продајом постиţе оĉигледно неповољније намирење разлуĉног повериоца у односу на одвојену продају те имовине. У слуĉају усвајања предлога разлуĉног повериоца стеĉајни судија закљуĉком моţе налоţити стеĉајном управнику предузимање једне или више од следећих мера:

1) одлагање продаје;

2) вршење нове процене целисходности из ĉлана 132. став 2. овог закона или процене вредности стеĉајног дуţника као правног лица, односно имовине која је предмет разлуĉног права;

3) издвајање имовине на којој постоји разлуĉно право из имовине стеĉајног дуţника који се продаје као правно лице и њену одвојену продају;

4) друге мере у циљу адекватне заштите интереса разлуĉног повериоца.

Пре него што излоţи продаји стеĉајног дуţника као правно лице, стеĉајни управник је дуţан да изврши процену његове вредности.

Продаја стеĉајног дуţника као правног лица не моţе се вршити супротно одредбама закона којим се уреĊује заштита конкуренције, а орган надлеţан за заштиту конкуренције поступа са нароĉитом хитношћу и у скраћеном поступку.

Последице продаје стечајног дужника као правног лица

Члан 136*

После продаје стеĉајног дуţника као правног лица, стеĉајни поступак се у односу на стеĉајног дуţника обуставља.

Уговор о продаји стеĉајног дуţника као правног лица мора садрţати одредбу да имовина стеĉајног дуţника која није била предмет процене из ĉлана 135. став 2. овог закона улази у стеĉајну масу.

Новац добијен продајом стеĉајног дуţника, као и имовина стеĉајног дуţника из става 2. овог ĉлана, улази у стеĉајну масу у односу на коју се стеĉајни поступак наставља.

Стеĉајна маса региструје се у регистру стеĉајних маса који води орган надлеţан за воĊење регистра привредних субјеката и заступа је стеĉајни управник.

У слуĉају када је стеĉајни дуţник продат као правно лице, разлуĉни повериоци који су имали разлуĉно право на било ком делу имовине стеĉајног дуţника имају право приоритета у деоби средстава остварених продајом, према рангу приоритета који су стекли у складу са законом, а сразмерно процењеном уĉешћу вредности имовине која је предмет разлуĉног права у односу на процењену вредност правног лица.

За потраţивања према стеĉајном дуţнику која су настала до обуставе стеĉајног поступка ни стеĉајни дуţник ни његов купац не одговарају повериоцима, а правна лица која су стеĉајном дуţнику пруţала услуге од општег интереса не могу обуставити вршење тих услуга по основу неплаћених раĉуна насталих пре отварања стеĉајног поступка.

У регистру привредних субјеката и другим одговарајућим регистрима региструју се промене (правне форме, осниваĉа, ĉланова и акционара и других података) на основу уговора о продаји стеĉајног дуţника као правног лица, у складу са законом којим се уреĊује регистрација привредних субјеката.

Продаја кварљиве робе

Члан 137

Стеĉајни управник ће излоţити продаји ствари подлоţне лаком кварењу, уз обавештавање стеĉајног судије о намераваној продаји.

Уколико стеĉајни судија у року од 24 сата од пријема обавештења не обавести стеĉајног управника о доношењу закљуĉка о уновĉењу кварљиве робе, стеĉајни управник моţе приступити продаји.

Стеĉајни управник код ове продаје није дуţан да спроведе поступак продаје из ĉлана 133. овог закона.

2. Деоба

Општа правила

Члан 138

Стеĉајну масу за поделу стеĉајним повериоцима (деобну масу), ĉине новĉана средства стеĉајног дуţника на дан отварања стеĉајног поступка, новĉана средства добијена настављањем запоĉетих послова и новĉана средства остварена уновĉењем ствари и права стеĉајног дуţника, као и потраţивања стеĉајног дуţника наплаћена у току стеĉајног поступка.

Деоба средстава ради намирења стеĉајних поверилаца врши се пре или после главне деобе, а према динамици прилива готовинских средстава стеĉајног дуţника.

На основу предлога стеĉајног управника, а у зависности од прилива готовинских средстава стеĉајног дуţника, стеĉајни судија одлуĉује да ли ће одобрити делимиĉну деобу, која се спроводи на наĉин и под условима спровоĊења главне деобе.

Нацрт решења за главну деобу

Члан 139

Пре главне деобе стеĉајне масе, стеĉајни управник је дуţан да састави нацрт решења за главну деобу деобне масе (у даљем тексту: нацрт за главну деобу).

Стеĉајни управник нацрт решења за главну деобу доставља стеĉајном судији ради објављивања на огласној табли суда односно излагања на увид у писарници суда.

Нацрт за главну деобу садрţи следеће податке:

1) конаĉну листу свих потраţивања из ĉлана 114. овог закона, укљуĉујући и потраţивања која су утврĊена након испитног роĉишта у поступку медијације или парниĉном поступку;

2) износ сваког потраţивања;

3) исплатни ред потраţивања;

4) износ стеĉајне масе који ће се расподелити стеĉајним повериоцима, као и проценат намирења стеĉајних поверилаца;

5) наĉин расподеле вишка деобне масе ако је оĉигледно да постоји такав вишак.

Нацрт за главну деобу стеĉајни управник је дуţан да достави одбору поверилаца, а одбор поверилаца је дуţан да обавести стеĉајне повериоце да је нацрт за главну деобу објављен на огласној табли суда, односно да се налази у писарници у одреĊеној просторији и да се у тај нацрт моţе извршити увид у року од 15 дана од дана објављивања на огласној табли суда.

Решење о главној деоби

Члан 140

Стеĉајни судија ван роĉишта доноси решење о главној деоби по истеку рока од 15 дана од дана доставе нацрта за главну деобу одбору поверилаца, ако није поднета примедба на нацрт за главну деобу од стране одбора поверилаца, односно поверилаца појединаĉно.

Примедбе које су изјављене по истеку рока од 15 дана из става 1. овог ĉлана, неће се узети у разматрање.

Ако одбор поверилаца односно повериоци појединаĉно поднесу примедбе на нацрт за главну деобу, стеĉајни судија ће одрţати роĉиште и на њему донети решење о главној деоби.

Решење о главној деоби објављује се на огласној табли суда и доставља се одбору поверилаца, повериоцу који је изјавио примедбу и стеĉајном управнику.

Сматра се да је достава свим повериоцима уредно извршена по истеку осам дана од дана доставе решења одбору поверилаца.

Ţалбу против решења о главној деоби могу изјавити стеĉајни управник и повериоци ĉије примедбе на нацрт за главну деобу нису прихваћене, уз навоĊење разлога за изјављивање ţалбе и подношење доказа о њиховој основаности.

Ţалба из става 6. овог ĉлана моţе се изјавити само због погрешне оцене основаности примедаба на нацрт за главну деобу.

Изузетно од става 6. овог ĉлана, ţалбу против решења о главној деоби могу изјавити стеĉајни управник и повериоци и у слуĉају да решење о главној деоби одступа од објављеног нацрта за главну деобу, као и због повреде раније стеĉеног права или погрешног обраĉуна, у сваком слуĉају уз навоĊење разлога за изјављивање ţалбе и подношење доказа о њиховој основаности.

Оспорена потраживања

Члан 141

У слуĉају да је поверилац ĉије је потраţивање оспорено у законском року поднео туţбу, односно предлог за наставак раније покренуте парнице, износ који би поверилац добио да његово потраţивање није оспорено издваја се у сразмери одреĊеној решењем о главној деоби до правноснаţног оконĉања парнице.

Потраживања везана за услов

Члан 142

Ако је стеĉајном повериоцу утврĊено потраţивање са раскидним условом, оно ће се узети у обзир ако стеĉајни поверилац полоţи обезбеĊење да ће оно што је примио вратити ако се испуни раскидни услов.

Ако је стеĉајном повериоцу утврĊено потраţивање са одлоţним условом, исплатиће му се сразмерни део потраţивања ако одлоţни услов наступи до роĉишта за главну деобу.

Главна деоба

Члан 143

Деоби стеĉајне масе односно намирењу стеĉајних поверилаца приступа се по правноснаţности решења о главној деоби.

Деоби стеĉајне масе приступа се и у слуĉају делимиĉне правноснаţности решења о главној деоби, у делу у коме је то решење постало правноснаţно.

Деоби се, на предлог стеĉајног управника, моţе приступити и пре правноснаţности решења, уз претходну резервацију средстава потребних за остварење права подносиоца ţалбе.

О предлогу из става 2. овог ĉлана одлуĉује стеĉајни судија закљуĉком.

Завршна деоба

Члан 144

Завршној деоби стеĉајне масе приступа се после завршетка уновĉења целокупне стеĉајне масе односно претеţног дела стеĉајне масе, ако главном деобом није обухваћена целокупна деобна маса.

Завршна деоба се спроводи на наĉин и под условима спровоĊења главне деобе.

Завршно рочиште

Члан 145

Стеĉајни судија решењем одреĊује завршно роĉиште на ком се:

1) расправља о завршном раĉуну стеĉајног управника;

2) расправља о конаĉним захтевима за исплату награде стеĉајног управника;

3) подносе примедбе на завршни раĉун или на поднете захтеве за исплату накнада и награда;

4) одлуĉује о нерасподељеним деловима стеĉајне масе;

5) одлуĉује о другим питањима од знаĉаја за банкротство стеĉајног дуţника.

Решење о завршном роĉишту објављује се на огласној табли суда, као и у "Слуţбеном гласнику Републике Србије".

Рок за одрţавање завршног роĉишта не моţе бити краћи од осам дана односно дуţи од 30 дана од дана објављивања позива за његово одрţавање.

Полагање задржаних износа

Члан 146

Стеĉајни управник ће, уз сагласност стеĉајног судије, а за раĉун заинтересованих лица, полоţити код суда или на посебан наменски раĉун износе који су на име оспорених потраţивања издвојени приликом завршне деобе стеĉајне масе.

Поступање са вишком деобне масе

Члан 147

У слуĉају да се у поступку деобе, пре завршне деобе или у завршној деоби, могу у пуном износу намирити потраţивања стеĉајних поверилаца, стеĉајни управник је дуţан да преостали вишак деобне масе расподели имаоцима удела или акција у привредном друштву, у складу са правилима поступка ликвидације.

Вишак деобне масе у делу који је сразмеран уĉешћу друштвеног капитала у укупном капиталу стеĉајног дуţника уплаћује се на раĉун будţета Републике Србије и распореĊује се у складу са законом којим се уреĊује приватизација.

На образлоţени предлог стеĉајног управника стеĉајни судија моţе донети решење о расподели средстава из ст. 1. и 2. овог ĉлана и пре исплате стеĉајних поверилаца ако се несумњиво утврди да се из располоţивих новĉаних средстава (постојеће деобне масе) сви стеĉајни повериоци могу намирити у целости, са припадајућим каматама у складу са овим законом.

3. Закључење стечајног поступка

Решење о закључењу стечајног поступка

Члан 148

Стеĉајни судија доноси решење о закљуĉењу стеĉајног поступка на завршном роĉишту.

Ако је уновĉена сва имовина стеĉајног дуţника, а постоје парнице које су у току, стеĉајни судија на предлог стеĉајног управника моţе донети решење о закљуĉењу стеĉајног поступка.

У слуĉају из става 2. овог ĉлана стеĉајни управник се именује за заступника стеĉајне масе стеĉајног дуţника коју ĉине средства издвојена по основу оспорених потраţивања и средства која се остваре оконĉањем парница у корист стеĉајног дуţника.

Стеĉајна маса региструје се у регистру стеĉајних маса и заступа је стеĉајни управник.

У слуĉају да се парница оконĉа у корист повериоца оспореног потраţивања, стеĉајни управник ће по правноснаţности судске одлуке извршити исплату оспореног потраţивања повериоцу у складу са решењем о главној деоби.

У слуĉају да се парница оконĉа у корист стеĉајне масе, стеĉајни управник ће поступати у складу са одредбама овог закона којима се уреĊује спровоĊење накнадне деобе.

Решење из става 1. овог ĉлана објављује се на огласној табли суда и у "Слуţбеном гласнику Републике Србије", а по правноснаţности се доставља регистру привредних субјеката или другом одговарајућем регистру ради брисања стеĉајног дуţника из тог регистра.

Спровођење накнадне деобе

Члан 149

Ако се након закљуĉења стеĉајног поступка пронаĊе имовина која улази у стеĉајну масу, стеĉајни судија на предлог стеĉајног управника или другог заинтересованог лица спроводи поступак накнадне деобе уновĉењем и расподелом средстава остварених продајом те имовине.

У слуĉају накнадно пронаĊене имовине стеĉајног дуţника, продаја и деоба имовине врши се у складу са овим законом, осим у делу који се односи на права и обавезе поверилаĉких органа. Сагласност на продају накнадно пронаĊене имовине даје стеĉајни судија.

Против решења о спровоĊењу поступка накнадне деобе није дозвољена ţалба.

Решење о спровоĊењу накнадне деобе доставља се стеĉајном управнику који накнадно пронаĊену имовину уновĉава и дели на основу решења о главној деоби.

О уновĉењу и деоби накнадно пронаĊене имовине стеĉајни управник доставља допунски завршни раĉун стеĉајном суду.

Стеĉајни управник има право на награду за рад у слуĉају продаје накнадно пронаĊене имовине и намирења поверилаца из остварених средстава. Награда се обраĉунава у складу са основама и мерилима из ĉлана 34. став 2. овог закона.

X ПОСЕБНИ ПОСТУПАК У СЛУĈАЈУ ДУГОТРАЈНЕ НЕСПОСОБНОСТИ ЗА ПЛАЋАЊЕ

Обавештење и покретање претходног стечајног поступка

Чл. 150-154**

(Престало да важи Одлуком УС)

XI РЕОРГАНИЗАЦИЈА

СпровоĎење реорганизације

Члан 155

Реорганизација се спроводи ако се тиме обезбеĊује повољније намирење поверилаца у односу на банкротство, а посебно ако постоје економско оправдани услови за наставак дуţниковог пословања.

Реорганизација се спроводи према плану реорганизације који се саĉињава у писаној форми.

План реорганизације моţе се поднети истовремено са предлогом за покретање стеĉајног поступка или након отварања стеĉајног поступка у складу са овим законом.

Ако се план реорганизације подноси истовремено са предлогом за покретање стеĉајног поступка његов назив се мења у унапред припремљен план реорганизације, а садрţина и поступак који се на њега примењује одреĊују се у складу са одредбама овог закона којима се то питање уреĊује.

Садржина плана реорганизације и унапред припремљеног плана реорганизације

Члан 156

План реорганизације садрţи:

1) кратак увод у којем су уопштено објашњени делатност коју стеĉајни дуţник обавља и околности које су довеле до финансијских тешкоћа;

2) попис мера и средстава за реализацију плана, као и детаљан опис мера које је потребно предузети и наĉин на који ће се реорганизација спровести;

3) детаљну листу поверилаца са поделом на класе поверилаца и критеријуме на основу којих су класе формиране;

4) висину новĉаних износа или имовину која ће слуţити за потпуно или делимиĉно намирење према класи поверилаца, укљуĉујући и обезбеĊене и необезбеĊене повериоце, као и средства резервисана за повериоце оспорених потраţивања, поступак за измирење потраţивања и временску динамику плаћања;

5) опис поступка продаје имовине, уз навоĊење имовине која ће се продавати са залоţним правом или без њега и намену прихода од такве продаје;

6) рокове за извршење плана реорганизације и рокове за реализацију главних елемената плана реорганизације, ако их је могуће одредити;

7) јасно назнаĉење да се усвајањем плана реорганизације сва права и обавезе поверилаца из плана дефинишу искљуĉиво у складу са одредбама усвојеног плана, укљуĉујући и ситуацију у којој план није у потпуности извршен, односно у којој се извршење плана обуставља;

8) списак ĉланова органа управљања и износ њихових накнада;

9) списак струĉњака који ће бити ангаţовани и износ накнада за њихов рад;

10) име независног струĉног лица које ће пратити спровоĊење плана у интересу свих поверилаца обухваћених планом и наĉин на који ће то лице обавештавати повериоце о спровоĊењу плана реорганизације, као и износ и динамику исплате награде за његов рад;

11) годишње финансијске извештаје за претходне три године са мишљењем ревизора ако су били предмет ревизије;

12) финансијске пројекције, укљуĉујући пројектовани биланс успеха, биланс стања и извештај о новĉаним токовима за период извршења плана реорганизације;

13) процену новĉаног износа који би се добио уновĉењем имовине спровоĊењем банкротства;

14) датум поĉетка примене плана реорганизације;

15) рок спровоĊења плана који не моţе бити дуţи од пет година;

16) предлог за именовање стеĉајног управника и ĉланова одбора поверилаца ако је планом предвиĊено њихово ангаţовање.

Рок из става 1. таĉка 15) овог ĉлана не односи се на мере за реализацију плана реорганизације које се односе на предвиĊање отплате потраţивања у ратама, измене рокова доспелости, каматних стопа или других услова зајма, кредита или другог потраţивања или инструмента обезбеĊења, период отплате кредита или зајма узетог у току стеĉајног поступка или у складу са планом реорганизације, као ни на рокове доспелости дуţниĉких хартија од вредности.

Унапред припремљен план реорганизације поред елемената из става 1. овог ĉлана садрţи и:

1) одредбу којом се одреĊује да ће потраţивање повериоца које није обухваћено одредбама плана о намирењу поверилаца бити намирено на исти наĉин и под истим условима као потраţивања других поверилаца његове класе;

2) потписану изјаву већинских поверилаца по вредности потраţивања сваке планом предвиĊене класе да су сагласни са садрţином плана и спремни да гласају за његово усвајање;

3) изјаву стеĉајног дуţника о веродостојности података и информација наведених у плану;

4) податке о поступку припреме плана реорганизације, укљуĉујући и податке о послатим обавештењима, доступности информација повериоцима и току преговора;

5) ванредни извештај ревизора са стањем пословних књига утврĊеним најкасније 60 дана пре дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације суду, са прегледом свих потраţивања и процентуалним уĉешћем сваког повериоца у одговарајућој класи плана;

6) изјаву ревизора или лиценцираног стеĉајног управника да је унапред припремљен план реорганизације изводљив;

7) кратак извештај о оĉекиваним битним догаĊајима у пословању након дана саĉињавања плана и преглед обавеза ĉије се доспеће оĉекује у наредних 90 дана, као и наĉина намирења тих обавеза.

Мере за реализацију плана реорганизације

Члан 157

Мере за реализацију плана реорганизације су:

1) предвиĊање отплате у ратама, измена рокова доспелости, каматних стопа или других услова зајма, кредита или другог потраţивања или инструмента обезбеĊења;

2) намирење потраţивања;

3) уновĉење имовине са теретом или без њега или пренос такве имовине на име намирења потраţивања;

4) затварање погона или промена делатности;

5) раскид или измена уговора;

6) отпуст дуга;

7) извршење, измена или одрицање од залоţног права;

8) давање у залог оптерећене или неоптерећене имовине;

9) претварање потраţивања у капитал;

10) закљуĉивање уговора о кредиту, односно зајму;

11) оспоравање и побијање потраţивања која нису правно ваљана;

12) отпуштање запослених или ангаţовање других лица;

13) уступање неоптерећене имовине на име намирења потраţивања;

14) измене и допуне општих аката стеĉајног дуţника и других докумената о оснивању или управљању;

15) статусне промене;

16) промене правне форме;

17) пренос дела или целокупне имовине на једног или више постојећих или новооснованих субјеката;

18) поништавање издатих или издавање нових хартија од вредности од стране стеĉајног дуţника или било ког новоформираног субјекта;

19) друге мере од знаĉаја за реализацију плана реорганизације.

У слуĉају да је планом реорганизације предвиĊена мера претварања потраţивања у капитал стеĉајног дуţника, стеĉајни судија моţе, по слуţбеној дуţности или на предлог стеĉајног управника, ангаţовати независно струĉно лице да изврши процену капитала стеĉајног дуţника, о трошку подносиоца плана.

СпровоĊење мера предвиĊених планом реорганизације не моţе се вршити супротно одредбама закона којима се уреĊује заштита конкуренције, а орган надлеţан за заштиту конкуренције поступа са нароĉитом хитношћу и у скраћеном поступку. Подносилац плана реорганизације дуţан је да план реорганизације поднесе органу надлеţном за заштиту конкуренције истовремено са подношењем плана стеĉајном суду у складу са законом којим се уреĊује заштита конкуренције. Роĉиште за разматрање предлога плана реорганизације и гласање од стране поверилаца не моţе бити одрţано пре доношења одлуке органа надлеţног за заштиту конкуренције, односно пре истека рока прописаног законом којим се уреĊује заштита конкуренције.

Обавеза плаћања накнаде у складу са законом којим се уреĊује заштита конкуренције настаје усвајањем плана реорганизације.

СпровоĊење мера предвиĊених планом реорганизације, а нароĉито измене у структури капитала стеĉајног дуţника и отуĊење или друго располагање непокретном имовином која је евидентирана као друштвена својина, не моţе се вршити супротно одредбама закона којима се уреĊује заштита друштвеног капитала у предузећима која послују већинским друштвеним капиталом, односно којима се уреĊује заштита имовине која је евидентирана као друштвена својина у задругама. Подносилац плана реорганизације дуţан је да план реорганизације, поднесе организацији из ĉлана 19. став 2. овог закона истовремено са подношењем тог плана стеĉајном суду, а та организација у поступку давања претходне сагласности на план реорганизације поступа са нароĉитом хитношћу и дуţна је да донесе акт о давању претходне сагласности у року од 15 дана од дана достављања плана реорганизације. Роĉиште за разматрање предлога плана реорганизације и гласање од стране поверилаца не моţе бити одрţано пре доношења акта о давању претходне сагласности организације из ĉлана 19. став 2. овог закона.

Подношење унапред припремљеног плана реорганизације

Члан 158

Ако стеĉајни дуţник истовремено са подношењем предлога за покретање стеĉајног поступка поднесе унапред припремљен план реорганизације у предлогу се мора јасно назнаĉити да се предлаţе покретање стеĉајног поступка реорганизацијом, у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Стеĉајни дуţник је дуţан да уз предлог из става 1. овог ĉлана поднесе доказ о постојању неког од стеĉајних разлога из ĉлана 11. овог закона.

Стеĉајни судија ће по слуţбеној дуţности или по примедби заинтересованог лица одбацити предлог за покретање стеĉајног поступка и предлог унапред припремљеног плана реорганизације, ако:

1) план није у складу са законом;

2) планом нису обухваћени повериоци који би, да су обухваћени планом, могли да својим гласањем утиĉу на одлуку о усвајању плана;

3) је план непотпун или неуредан, а нароĉито ако нису поштоване одредбе овог закона о овлашћеним подносиоцима, садрţини и року за подношење плана реорганизације, а недостаци се не могу отклонити или нису отклоњени у року који је одредио стеĉајни судија;

4) утврди да не постоји стеĉајни разлог из ĉлана 11. овог закона.

У слуĉају да унапред припремљен план реорганизације садрţи отклоњиве недостатке или техниĉке грешке, стеĉајни судија моţе закљуĉком налоţити стеĉајном дуţнику да у року од осам дана изврши потребне исправке.

Уколико стеĉајни дуţник у остављеном року не поступи по налогу суда, стеĉајни судија ће одбацити предлог за покретање стеĉајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Претходни поступак за утврĎивање испуњености услова за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације

Члан 159

Стеĉајни судија у року од три дана од дана подношења уредног предлога из ĉлана 158. овог закона, доноси решење о покретању претходног поступка за испитивање испуњености услова за отварање поступка стеĉаја у складу са унапред припремљеним планом реорганизације којим заказује роĉиште за одлуĉивање о предлогу и гласање о плану на које позива све познате повериоце. Роĉиште се одрţава у року предвиĊеном за оконĉање претходног поступка.

Оглас о покретању претходног поступка за испитивање испуњености услова за отварање поступка стеĉаја у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, израĊује стеĉајни судија одмах по доношењу решења из става 1. овог ĉлана.

Оглас из става 2. овог ĉлана објављује се на огласној табли суда и у "Слуţбеном гласнику Републике Србије", као и у најмање три високотираţна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије. Трошкове објављивања огласа као и друге трошкове претходног

поступка из става 1. овог ĉлана дуţан је да предујми предлагаĉ у износу који одреди суд, а у року од три дана од дана добијања судског налога.

У слуĉају да предлагаĉ не уплати предујам у року из става 3. овог ĉлана, стеĉајни судија обуставиће претходни поступак и предлог одбацити.

Оглас из става 2. овог ĉлана, уз податке из решења о покретању претходног поступка, мора да садрţи и:

1) обавештење повериоцима о томе где и када могу извршити увид у предлог унапред припремљеног плана реорганизације;

2) позив заинтересованим лицима да све примедбе на предлог унапред припремљеног плана реорганизације којима оспоравају садрţину унапред припремљеног плана реорганизације, а нароĉито основ или висину планом обухваћених потраţивања, доставе стеĉајном дуţнику и надлеţном суду у року који није краћи од 15 дана од дана објављивања огласа у "Слуţбеном гласнику Републике Србије". Предлагаĉ плана је у обавези да одговор на примедбе достави надлеţном суду у року од осам дана од дана пријема примедбе у суду.

Стеĉајни судија моţе налоţити подносиоцу предлога да оглас из става 2. овог ĉлана објави и у другим домаћим и меĊународним средствима информисања.

Претходни поступак из става 1. овог ĉлана траје најмање 30, а највише 45 дана. Стеĉајни судија моţе закљуĉком продуţити овај рок за највише 15 дана, уколико то захтевају разлози слоţености пословања и дуţниĉко поверилаĉких односа у вези са стеĉајним дуţником или поступање по примедбама из става 5. таĉка 2) овог ĉлана или поступање стеĉајног дуţника по налогу суда.

Током претходног поступка из става 1. овог ĉлана, стеĉајни судија моţе, на захтев заинтересованог лица или по слуţбеној дуţности, именовати привременог стеĉајног управника или ангаţовати друга струĉна лица у циљу утврĊивања таĉности података из унапред припремљеног плана. Привремени стеĉајни управник обавља послове одреĊене решењем о његовом именовању. Трошкове ангаţовања управника и струĉног лица сноси подносилац предлога.

На предлог подносиоца плана стеĉајни судија у року од пет дана од дана подношења предлога моţе одредити забрану извршења на обезбеĊеној и необезбеĊеној имовини стеĉајног дуţника.

Против решења из ст. 8. и 9. овог ĉлана није дозвољена ţалба.

Током претходног поступка из става 1. овог ĉлана стеĉајни судија моţе заказати роĉиште за решавање о захтеву за одреĊивање мере забране извршења и намирења, за ангаţовање привременог стеĉајног управника, односно за разматрање других питања у вези са унапред припремљеним планом реорганизације.

У слуĉају да нису испуњени услови за отварање стеĉајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације прописани овим законом стеĉајни судија одбацује предлог за покретање поступка, а најкасније пет дана пре одрţавања роĉишта за гласање о унапред припремљеном плану реорганизације.

Рочиште за одлучивање о предлогу за покретање поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације

Члан 160

За потребе гласања о унапред припремљеном плану реорганизације сматра се да су све обавезе стеĉајног дуţника настале пре подношења унапред припремљеног плана реорганизације доспеле на дан одрţавања роĉишта о гласању за план.

Стеĉајни судија, поступајући по захтеву заинтересованог лица, моţе извршити процену висине потраţивања за потребе гласања о унапред припремљеном плану реорганизације.

Ако се унапред припремљени план реорганизације на роĉишту усвоји, стеĉајни судија ће решењем истовремено отворити стеĉајни поступак, потврдити усвајање унапред припремљеног плана реорганизације и обуставити стеĉајни поступак.

Ако се на роĉишту не усвоји унапред припремљен план реорганизације стеĉајни судија решењем одбија предлог за покретање стеĉајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Ако је подносилац плана издејствовао меру забране извршења из ĉлана 159. став 8. овог закона довоĊењем стеĉајног судије у заблуду тако што је приказао нетаĉне податке о својим дуговањима, односно пропустио да наведе податке од знаĉаја за одлуку суда, подносилац предлога је у обавези да накнади штету која је повериоцима проузрокована таквом забраном.

Одредбе овог закона којима се уреĊују реорганизација и план реорганизације, осим одредаба ĉл. 161. до 164. овог закона, примењују се и на поступак стеĉаја покренут у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, осим ако је овим законом другаĉије прописано.

Трошкове саĉињавања и подношења унапред припремљеног плана реорганизације сноси предлагаĉ плана реорганизације.

Обавезе настале од дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације до дана одрţавања роĉишта за одлуĉивање о предлогу, у слуĉају усвајања плана, сматрају се трошком стеĉајног поступка, ако планом реорганизације није другаĉије предвиĊено.

Министар блиţе прописује наĉин спровоĊења реорганизације по унапред припремљеном плану реорганизације и садрţину плана.

Подносилац плана и трошкови подношења плана реорганизације

Члан 161

План реорганизације, могу поднети стеĉајни дуţник, стеĉајни управник, разлуĉни повериоци који имају најмање 30% обезбеĊених потраţивања у односу на укупна потраţивања према стеĉајном дуţнику, стеĉајни повериоци који имају најмање 30% необезбеĊених потраţивања у односу на укупна потраţивања према стеĉајном дуţнику, као и лица која су власници најмање 30% капитала стеĉајног дуţника.

Трошкове саĉињавања и подношења плана реорганизације сноси предлагаĉ плана реорганизације. Трошкови у вези са саĉињавањем и подношењем плана реорганизације, који предлоţе стеĉајни управник или стеĉајни дуţник, представљају трошак стеĉајног поступка.

Рок за подношење плана

Члан 162

План реорганизације подноси се стеĉајном судији најкасније 90 дана од дана отварања стеĉајног поступка.

Ако је у року из става 1. овог ĉлана поднет образлоţени предлог за продуţење тог рока, стеĉајни судија моţе рок из става 1. овог ĉлана да продуţи највише за 60 дана.

Ако у року за подношење плана реорганизације овлашћени предлагаĉ затраţи додатни рок за измену поднетог плана реорганизације, стеĉајни судија моţе, уз сагласност одбора поверилаца, да одобри додатни рок од највише 60 дана.

Одбацивање предлога плана реорганизације

Члан 163

Стеĉајни судија моţе по слуţбеној дуţности или на предлог заинтересованог лица налоţити стеĉајном управнику или другим струĉним лицима које је ангаţовао да утврде таĉност података из предлога плана реорганизације. Трошкове настале по том основу сноси подносилац предлога плана реорганизације.

Стеĉајни судија ће по слуţбеној дуţности или на предлог заинтересованог лица одбацити предлог плана реорганизације ако:

1) нису поштоване одредбе овог закона о овлашћеним подносиоцима, садрţини и року за подношење плана реорганизације, а недостаци се не могу отклонити или нису отклоњени у примереном року који је одредио стеĉајни судија;

2) ако план није у складу са другим прописом.

Против решења којим се одбацује план реорганизације ţалбу моţе изјавити само подносилац плана.

Расправа о плану реорганизације

Члан 164

Стеĉајни судија одрţава роĉиште за разматрање предлога плана реорганизације и гласање од стране поверилаца у року од 20 дана од дана подношења предлога плана реорганизације, осим у слуĉају из ĉлана 157. став 3. овог закона када се роĉиште одрţава у року од 20 дана од дана пријема одлуке органа надлеţног за заштиту конкуренције у суду.

Суд или предлагаĉ плана, на наĉин који одобри суд, доставља обавештење о заказивању роĉишта стеĉајном дуţнику, стеĉајном управнику, свим повериоцима обухваћеним планом, осниваĉима, односно ĉлановима или акционарима стеĉајног дуţника, као и свим другим заинтересованим лицима најкасније 15 дана пре дана одрţавања роĉишта.

Уз обавештење из става 2. овог ĉлана доставља се и план реорганизације, или се тим лицима на други наĉин омогућава доступност плану реорганизације најкасније 15 дана пре дана одрţавања роĉишта.

План реорганизације и свака измена првобитно предлоţеног плана суд без одлагања доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру ради објављивања на интернет страни тог регистра најкасније наредног дана од дана пријема.

Суд оглашава обавештење о роĉишту за разматрање плана реорганизације и гласању од стране поверилаца, односно решење из ĉлана 159. овог закона, у "Слуţбеном гласнику Републике Србије" и у два високотираţна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије. У обавештењу се наводи име стеĉајног дуţника, име лица које предлаţе план, дан и место одрţавања роĉишта и поступак гласања, као и наĉин на који се сва лица могу упознати са садрţином плана.

Гласање и усвајање

Члан 165

Право гласа имају сви повериоци сразмерно висини њихових потраţивања. У слуĉају када је потраţивање оспорено или неиспитано стеĉајни судија ће извршити процену висине потраţивања у сврху гласања.

Када се гласање обавља писменим путем, суду се морају поднети гласаĉки листићи са овереним потписом овлашћеног лица.

Гласање се врши у оквиру класа поверилаца. Потраţивања поверилаца деле се најмање на класе по основу њихових разлуĉних права и права приоритета њихових потраţивања према исплатним редовима.

Стеĉајни судија моţе налоţити или одобрити формирање једне или више додатних класа у следећим слуĉајевима:

1) ако су стварне и суштинске карактеристике потраţивања такве да је оправдано формирање посебне класе;

2) ако су сва потраţивања у оквиру предлоţене посебне класе у знаĉајној мери слиĉна, изузимајући класе формиране из административних разлога у складу са ставом 6. овог ĉлана.

Суд моţе налоţити формирање посебне класе поверилаца ако на основу достављених доказа утврди да су повериоци који имају више од 30% потраţивања у оквиру једне од класа:

1) лица повезана са лицем које је контролни ĉлан или акционар или поседује знаĉајно уĉешће у капиталу стеĉајног дуţника, у смислу закона којим се уреĊују привредна друштва;

2) правна лица у којима су лица из таĉке 1) овог става директно или индиректно контролни ĉланови или акционари, односно поседују знаĉајно уĉешће у капиталу, у смислу закона којим се уреĊују привредна друштва;

3) лица која са лицима из таĉ. 1) и 2) овог става делују заједно у смислу закона којим се уреĊују привредна друштва;

Лица из става 5. овог ĉлана ĉине посебну класу поверилаца и не гласају о плану реорганизације.

Посебна административна класа потраţивања моţе бити формирана из административних разлога ако постоји више од 200 потраţивања ĉији износи појединаĉно не прелазе 20.000 динара, под

условом да суд одобри формирање такве класе. Потраţивања из административне класе могу бити измирена по убрзаној процедури ако је потребно умањити административно оптерећење које је својствено великом броју малих потраţивања и ако је оĉигледно да ће бити довољно располоţивих средстава за исплату потраţивања из класа које су формиране у оквиру првог и другог исплатног реда.

Пре поĉетка гласања, суд обавештава све присутне на роĉишту о резултатима гласања писменим путем (гласање у одсуству).

План реорганизације се сматра усвојеним у једној класи поверилаца ако су за план реорганизације гласали повериоци који имају обиĉну већину потраţивања од укупних потраţивања поверилаца у тој класи.

Класа поверилаца ĉија потраţивања према плану реорганизације треба да буду у потпуности измирена пре поĉетка примене плана реорганизације не гласа за план реорганизације, односно сматра се да је план реорганизације у тој класи усвојен. Даном поĉетка примене плана реорганизације сматра се дан који је одреĊен планом реорганизације, с тим да поĉетак примене тог плана не моţе наступити пре истека најмање три односно највише 15 дана после дана доношења решења којим се потврĊује усвајање плана реорганизације.

План реорганизације се сматра усвојеним ако га на прописани наĉин прихвате све класе и ако је у складу са одредбама овог закона.

Ако се поднесе више од једног плана реорганизације о њима се гласа по редоследу подношења, а усвојеним се сматра план реорганизације који је први изгласан.

Ако план реорганизације, осим плана из ĉлана 158. овог закона, не добије потребан број гласова, стеĉајни судија моţе одобрити предлагаĉу плана реорганизације да најдуţе у даљем року од 30 дана поднесе измењени план реорганизације и заказати роĉиште у складу са овим законом. Ако се не усвоји ни тако измењени план реорганизације, над стеĉајним дуţником се спроводи банкротство.

Решење о потврĎивању усвајања плана реорганизације

Члан 166

На роĉишту за разматрање предлога плана реорганизације, стеĉајни судија доноси решење којим потврĊује усвајање плана реорганизације или констатује да план није усвојен.

По правноснаţности решења о потврĊивању усвајања плана реорганизације стеĉајни поступак се обуставља.

Решење из става 1. овог ĉлана објављује се на огласној табли суда и доставља стеĉајним и разлуĉним повериоцима, стеĉајном дуţнику и подносиоцу плана, ако то није стеĉајни дуţник.

Против решења из става 1. овог ĉлана ţалбу могу изјавити стеĉајни дуţник, стеĉајни управник, стеĉајни повериоци и разлуĉни повериоци.

По правноснаţности решења из става 1. овог ĉлана усвојени план реорганизације стеĉајни судија доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру, ради објављивања на интернет страни тог регистра или на други одговарајући наĉин уколико такав регистар нема своју интернет страну. Регистар је дуţан да обезбеди да усвојени план реорганизације остане трајно доступан свим трећим лицима.

Правне последице потврĎивања плана

Члан 167

По доношењу решења о потврĊивању усвајања плана реорганизације, сва потраţивања и права поверилаца и других лица и обавезе стеĉајног дуţника одреĊене планом реорганизације уреĊују се искљуĉиво према условима из плана реорганизације. Усвојени план реорганизације је извршна исправа и сматра се новим уговором за измирење потраţивања која су у њему наведена.

Послови и радње које предузима стеĉајни дуţник морају бити у складу са усвојеним планом реорганизације.

Стеĉајни дуţник је дуţан да предузме све мере прописане усвојеним планом реорганизације.

Доношењем решења о потврĊивању усвајања плана реорганизације престају све последице отварања стеĉајног поступка, а у називу стеĉајног дуţника брише се ознака "у стеĉају".

Ако је унапред припремљеним планом реорганизације обухваћено непостојеће потраţивање или потраţивање у износу који је већи од стварно постојећег потраţивања, стеĉајни дуţник, повериоци обухваћени усвојеним планом, као и повериоци ĉија су потраţивања настала пре усвајања плана, а који нису обухваћени планом, могу у року од годину дана од дана доношења решења о потврĊивању усвајања унапред припремљеног плана реорганизације туţбом, противтуţбом или истицањем приговора у парници оспорити такво потраţивање. На предузимање радњи оспоравања потраţивања из унапред припремљеног плана реорганизације и дејства таквог оспоравања сходно се примењују одредбе овог закона о предузимању радњи побијања и дејству побијања.

Приоритет класа поверилаца

Члан 168

По сваком плану реорганизације, повериоци из класе ниţег исплатног реда могу примити средства из деобне масе, односно задрţати одреĊена права, само ако су сва потраţивања поверилаца из вишег исплатног реда у потпуности измирена или ако су ти повериоци гласали, у складу са планом реорганизације, да се третирају као да су повериоци ниţег исплатног реда.

Намирење преко номиналног износа потраживања

Члан 169

Планом реорганизације моţе се предвидети намирење у износу већем од номиналног износа првобитног потраţивања, као накнада за продуţење рокова исплате.

Повериоци класе вишег исплатног реда могу бити исплаћени у износу који премашује износ којим се у потпуности намирују њихова потраţивања ако су сва потраţивања поверилаца класе ниţег исплатног реда у потпуности намирена или ако су ти повериоци гласали за другаĉији третман, у складу са планом реорганизације.

Изузетак од примене прописа о хартијама од вредности

Члан 170

На хартије од вредности које се уĉесницима у реорганизацији издају или поништавају у складу са усвојеним планом реорганизације не примењују се прописи о хартијама од вредности у делу који се односи на издавање хартија од вредности и прописи о преузимању акционарских друштава.

Право поверилаца на информисање

Члан 171

Током спровоĊења усвојеног плана реорганизације сви повериоци на које се план односи имају право на информисање и приступ актима субјекта реорганизације у складу са одредбама закона којим се уреĊују привредна друштва које се односе на право акционара на информисање и приступ актима друштва.

Извршење плана реорганизације

Члан 172

Извршењем плана реорганизације којим је стеĉајни дуţник испунио све обавезе предвиĊене планом реорганизације престају потраţивања поверилаца утврĊена планом реорганизације.

Непоступање по усвојеном плану и преваран и незаконит план као стечајни разлог

Члан 173

Повериоци обухваћени усвојеним планом, као и повериоци ĉија су потраţивања настала пре усвајања плана а нису обухваћени планом, могу поднети предлог за покретање стеĉајног поступка и у слуĉају да:

1) је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит наĉин;

2) стеĉајни дуţник не поступа по плану или поступа супротно плану реорганизације ако се тиме битно угроţава спровоĊење плана реорганизације.

Сматра се да је спровоĊење плана битно угроţено у смислу става 1. таĉка 2) овог ĉлана ако је услед непоступања по плану или поступања супротно усвојеном плану дошло до:

1) негативног одраţавања на новĉане токове субјекта реорганизације;

2) онемогућавања субјекта реорганизације да обавља пословну делатност;

3) знаĉајног угроţавања интереса једне или више класа поверилаца.

У слуĉају из става 1. овог ĉлана стеĉајни судија моţе ангаţовати струĉно лице или именовати привременог стеĉајног управника ради утврĊивања ĉињеница од знаĉаја за оцену постојања стеĉајног разлога током претходног стеĉајног поступка.

Ако утврди постојање стеĉајног разлога из става 1. таĉка 1) овог ĉлана, стеĉајни судија ће решењем о отварању стеĉајног поступка одредити да се стеĉајни поступак спроводи банкротством стеĉајног дуţника.

XII МЕЂУНАРОДНИ СТЕĈАЈ

Примена одредаба о меĎународном стечају

Члан 174

Одредбе о меĊународном стеĉају примењују се ако:

1) страни суд или други страни орган који спроводи контролу или надзор над имовином или пословањем дуţника или страни представник затраţи помоћ у вези са страним поступком;

2) суд или стеĉајни управник затраţи помоћ у страној дрţави у вези са стеĉајним поступком који се у Републици Србији води у складу са овим законом;

3) се страни поступак води истовремено са стеĉајним поступком који се у Републици Србији води у складу са овим законом.

Под страним поступком, у смислу овог закона, подразумева се судски или управни поступак, укљуĉујући и претходни поступак, који се са циљем колективног намирења поверилаца путем реорганизације, банкротства или ликвидације спроводи у страној дрţави у складу са прописом којим се уреĊује инсолвентност, а у којем су имовина и пословање дуţника под контролом или надзором страног суда или другог надлеţног органа.

Дуţник у смислу става 2. овог ĉлана моţе бити:

1) правно лице које нема регистровано седиште у Републици Србији;

2) физиĉко лице које није резидент Републике Србије у смислу закона којим се уреĊује порез на доходак граĊана.

Страни представник у смислу става 1. овог ĉлана јесте лице или орган, укљуĉујући и оне који су привремено именовани, који су у страном поступку овлашћени да воде реорганизацију, банкротство или ликвидацију над имовином или пословима дуţника или да предузимају радње као представник страног поступка.

Меродавно право

Члан 175

На стеĉајни поступак и његова дејства примењује се право дрţаве у којој је стеĉајни поступак покренут, ако овим законом није другаĉије уреĊено.

У слуĉају признања страног поступка у складу са овим законом, на излуĉна или разлуĉна права на стварима или правима која се налазе на територији Републике Србије примењују се прописи Републике Србије.

За дејство стеĉајног поступка на уговоре о раду примењује се право које је меродавно за уговор о раду.

Стварна надлежност за признање страног поступка и сарадњу

Члан 176

Признање страног поступка и сарадњу са страним судовима и другим надлеţним органима спроводи суд из ĉлана 15. став 1. овог закона, у складу са законом.

Месна надлежност за признање страног поступка и сарадњу

Члан 177

Признање страног поступка и сарадњу са страним судовима и другим надлеţним органима спроводи суд на ĉијем подруĉју се налази претеţни део имовине дуţника у Републици Србији у слуĉају из ĉлана 174. став 1. таĉка 1) овог закона, односно суд који спроводи стеĉајни поступак у Републици Србији у слуĉајевима из ĉлана 174. став 1. таĉ. 2) и 3) овог закона.

Овлашћење стечајног управника да предузима радње у страној држави

Члан 178

Стеĉајни управник именован у складу са овим законом овлашћен је да предузима радње у страној дрţави у име и за раĉун стеĉајног дуţника, односно стеĉајне масе, ако је то допуштено законом те дрţаве.

Изузетак у случајевима супротним јавном поретку

Члан 179

Надлеţни суд моţе да одбије да предузме радњу у вези са меĊународним стеĉајем ако би таква радња била у супротности са јавним поретком Републике Србије.

Помоћ у складу са другим законима

Члан 180

Надлеţни суд или стеĉајни управник могу да пруţе и другу помоћ страном представнику, у складу са законом.

Тумачење

Члан 181

Приликом примене одредби о меĊународном стеĉају надлеţни суд ће посебно имати у виду њихов меĊународни карактер и потребу побољшања њихове једнообразне примене у доброј вери.

Право непосредног приступа

Члан 182

Страни представник има право непосредног поступања пред судовима у Републици Србији.

Страни представник је приликом предузимања радњи из става 1. овог ĉлана путем подношења одговарајућег захтева или на други наĉин дуţан да у циљу доказивања свога својства поднесе:

1) одлуку о покретању страног поступка и именовању страног представника у оригиналу или овереној копији или овереном препису, преведену на језик који је у слуţбеној употреби у надлеţном суду у Републици Србији, заједно са доказом о њеној извршности по праву стране дрţаве;

2) потврду страног суда или другог надлеţног органа о постојању страног поступка и именовању страног представника;

3) било који други доказ о постојању страног поступка и именовању страног представника за који надлеţни суд у Републици Србији сматра да је прихватљив, а у одсуству доказа из таĉ. 1) и 2) овог става.

Надлежност у случају подношења захтева од стране страног представника

Члан 183

Подношењем захтева надлеţном суду у Републици Србији од стране страног представника, у складу са овим законом, успоставља се надлеţност тог суда само за одлуĉивање по предметном захтеву.

Предлог страног представника за покретање поступка

Члан 184

Страни представник има право да поднесе предлог за покретање стеĉајног поступка ако су испуњени услови за покретање таквог поступка у складу са овим законом.

Учествовање страног представника у поступку

Члан 185

После признања страног поступка, страни представник има право да уĉествује у поступку који се према дуţнику води у складу са овим законом.

Захтев за признање страног поступка

Члан 186

Страни представник моţе надлеţном суду у Републици Србији да поднесе захтев за признање страног поступка у којем је именован, при ĉему своје својство доказује на наĉин предвиĊен ĉланом 182. став 2. овог закона.

Уз захтев за признање прилаţе се изјава страног представника у којој се наводе сви страни поступци у вези са дуţником који су познати страном представнику, преведена на језик који је у слуţбеној употреби у надлеţном суду у Републици Србији.

Претпоставке у вези са признањем

Члан 187

Ако одлука, односно потврда из ĉлана 182. став 2. овог закона пруţа доказ да страни поступак има обелеţја поступка из ĉлана 174. став 2. овог закона и да је страни представник лице или орган из ĉлана 174. став 4. овог закона, суд моţе те ĉињенице сматрати утврĊеним.

Суд моţе документа која су поднета уз захтев за признање да сматра аутентиĉним, без обзира на то да ли су легализована у смислу закона којим се уреĊује легализација исправа у меĊународном саобраћају.

Ако се не докаţе супротно, сматра се да је регистровано седиште дуţника, односно његово пребивалиште ако се ради о физиĉком лицу, средиште његових главних интереса.

Одлука о признању страног поступка

Члан 188

Осим у слуĉају из ĉлана 179. овог закона, страни поступак се признаје ако:

1) има обелеţја поступка из ĉлана 174. став 2. овог закона;

2) је страни представник који подноси захтев за признање лице или орган из ĉлана 174. став 4. овог закона;

3) захтев испуњава услове из ĉлана 182. став 2. овог закона;

4) је захтев поднет надлеţном суду, у складу са ĉл. 176. и 177. овог закона.

Страни поступак се признаје као:

1) главни страни поступак, ако се води у дрţави у којој је средиште главних интереса дуţника;

2) споредни страни поступак, ако дуţник има сталну пословну јединицу у тој страној дрţави.

Под главним страним поступком, у смислу става 2. таĉка 1) овог ĉлана, подразумева се страни поступак који се води у дрţави у којој је средиште главних интереса дуţника који нема регистровано седиште у Републици Србији. Изузетно, под главним страним поступком подразумева се страни поступак који се води у дрţави у којој је регистровано седиште дуţника, ако се према праву дрţаве у којој се налази средиште главних интереса дуţника главни страни поступак не моţе водити по том основу.

Под споредним страним поступком у смислу става 2. таĉка 2) овог ĉлана подразумева се страни поступак који се води у дрţави у којој дуţник има сталну пословну јединицу.

Под сталном пословном јединицом у смислу става 4. овог ĉлана подразумева се било које место пословања у којем дуţник обавља економску активност која није транзиторног карактера, употребом људске радне снаге и добара или услуга.

О захтеву за признање страног поступка суд одлуĉује решењем у хитном поступку.

Решење о признању страног поступка првостепени суд ће по слуţбеној дуţности или на захтев заинтересованог лица изменити или укинути ако се утврди да услови за његово доношење нису били испуњени или да су након признања страног поступка престали да постоје.

После отварања стеĉајног поступка над стеĉајним дуţником ĉије је регистровано седиште у Републици Србији, односно ĉије је средиште главних интереса у Републици Србији, страни поступак се моţе признати само као споредни страни поступак.

Обавеза обавештавања

Члан 189

После подношења захтева за признање страног поступка, страни представник је дуţан да без одлагања обавести суд којем је захтев поднет о:

1) свакој битној промени статуса страног поступка или статуса страног представника;

2) сваком другом страном поступку у вези са истим дуţником за који страни представник сазна.

Помоћ која се пружа после подношења захтева за признање страног поступка

Члан 190

Суд моţе, од момента подношења захтева за признање страног поступка па до одлуĉивања о том захтеву, на захтев страног представника пруţити потребну помоћ привремене природе у слуĉају да је та помоћ хитно потребна ради заштите имовине стеĉајног дуţника или интереса поверилаца.

Помоћ из става 1. овог ĉлана обухвата изрицање следећих мера:

1) забрану принудног извршења над имовином дуţника;

2) поверавање управљања или продаје имовине или дела имовине дуţника која се налази у Републици Србији страном представнику или другом лицу које одреди суд, ради заштите и оĉувања вредности имовине којој, због њене природе или других околности, прети опасност од нестанка, губљења вредности или је угроţена на други наĉин;

3) друге мере које се у складу са овим законом могу одредити после признања страног поступка.

На одреĊивање, ваţност, укидање и измену мера из става 2. овог ĉлана сходно се примењују одредбе овог закона које регулишу мере обезбеĊења у претходном стеĉајном поступку.

Мере из става 2. овог ĉлана које је суд одредио престају да ваţе доношењем одлуке о захтеву за признање, осим ако њихово дејство није продуţено у складу са овим законом у оквиру помоћи која се пруţа после признања страног поступка.

Суд моţе одбити да пруţи затраţену помоћ ако би таква помоћ ометала воĊење главног страног поступка.

Правно дејство признања главног страног поступка

Члан 191

Последице признања главног страног поступка су забрана:

1) покретања нових и прекид запоĉетих поступака у вези са имовином, правима, обавезама или одговорностима дуţника;

2) принудног извршења на имовини дуţника;

3) преноса, оптерећивања и другог располагања имовином дуţника.

Суд моţе одредити изузећа од примене последица из става 1. овог ĉлана само у слуĉајевима предвиĊеним овим законом за изузећа од примене последица отварања стеĉајног поступка, као и у слуĉају када утврди да главни страни поступак не обезбеĊује одговарајућу заштиту интереса поверилаца у Републици Србији.

Забрана из става 1. таĉка 1) овог ĉлана не представља сметњу за подношење туţби, односно за покретање поступка, ако је то неопходно ради оĉувања потраţивања повериоца према дуţнику.

Забрана из става 1. овог ĉлана не представља сметњу за подношење предлога за покретање стеĉајног поступка у Републици Србији или за пријављивање потраţивања у таквом поступку.

Помоћ која се пружа после признања страног поступка

Члан 192

После признања страног поступка, било главног или споредног, ако је то неопходно ради заштите имовине стеĉајног дуţника или интереса поверилаца, суд моţе, на захтев страног представника, пруţити одговарајућу помоћ путем одреĊивања следећих мера:

1) забране покретања нових, односно прекид запоĉетих поступака у вези са имовином, правима, обавезама или одговорностима дуţника, ако нису прекинути у складу са ĉланом 191. став 1. таĉка 1) овог закона;

2) забране извршења на имовини стеĉајног дуţника, ако извршење није прекинуто у складу са ĉланом 191. став 1. таĉка 2) овог закона;

3) забране преноса, оптерећивања или другог располагања имовином стеĉајног дуţника, ако таква забрана није последица примене одредбе ĉлана 191. став 1. таĉка 3) овог закона;

4) извоĊења доказа саслушањем сведока или на други наĉин, као и пруţање података у вези са имовином, пословањем, правима, обавезама или одговорностима дуţника;

5) поверавања страном представнику или другом лицу које одреди суд управљања или продаје имовине или дела имовине дуţника која се налази у Републици Србији;

6) продуţења ваţења мера из ĉлана 190. ст. 1. и 2. овог закона;

7) давања других овлашћења која има стеĉајни управник по основу овог закона или одреĊивање других забрана у складу са овим законом.

После признања страног поступка, било главног или споредног, суд моţе на захтев страног представника поверити спровоĊење деобе имовине или дела имовине дуţника која се налази у Републици Србији страном представнику или другом лицу које одреди суд, под условом да суд утврди да је обезбеĊена одговарајућа заштита интереса поверилаца у Републици Србији.

Приликом пруţања помоћи страном представнику у слуĉају споредног страног поступка у складу са овим ĉланом, суд је дуţан да утврди да се таква помоћ односи на имовину којом би, по одредбама овог закона, требало да се управља у оквиру тог споредног страног поступка или да се односи на податке који су потребни у том поступку.

Заштита поверилаца и других заинтересованих лица

Члан 193

Приликом доношења одлуке о пруţању или одбијању пруţања помоћи у складу са ĉл. 190. и 192. овог закона или одлуке о измени или стављању ван снаге таквих мера у складу са ставом 3. овог ĉлана, суд је дуţан да утврди да је обезбеĊена одговарајућа заштита интереса поверилаца и других заинтересованих лица, укљуĉујући и дуţника.

Суд моţе условити дејство одреĊених мера на наĉин који сматра одговарајућим.

Суд моţе на захтев страног представника или лица на које утиĉу мере одреĊене у оквиру пруţања помоћи на основу ĉл. 190. и 192. овог закона или по слуţбеној дуţности изменити или ставити ван снаге одреĊене мере.

Побијање правних радњи дужника

Члан 194

После признања страног поступка, страни представник моţе побијати правне радње дуţника у складу са правилима о побијању правних радњи стеĉајног дуţника.

У слуĉају споредног страног поступка, суд је дуţан да утврди да се побијање односи на имовину којом би, по одредбама овог закона, требало да се управља у оквиру тог споредног страног поступка.

Учешће страног представника у поступку који се води у Републици Србији

Члан 195

После признања страног поступка, страни представник моţе, у складу са законом, бити уĉесник у сваком поступку у којем је дуţник странка.

Постојање овлашћења страног представника представља претходно питање у поступку из става 1. овог ĉлана.

Сарадња и непосредно обраћање измеĎу судова у Републици Србији и страних судова и других надлежних органа или страних представника

Члан 196

У слуĉајевима из ĉлана 174. овог закона, суд је дуţан да у највећој могућој мери сараĊује са страним судовима и другим надлеţним органима или страним представницима, непосредно или преко стеĉајног управника.

Суд има право да се непосредно обраћа, односно да непосредно затраţи податке или помоћ од страних судова и других надлеţних органа или од страних представника.

Сарадња и непосредно обраћање измеĎу стечајног управника и страних судова и других надлежних органа или страних представника

Члан 197

У слуĉајевима из ĉлана 174. овог закона, стеĉајни управник је дуţан да, у вршењу својих дуţности и под надзором суда, у највећој могућој мери сараĊује са страним судовима и другим надлеţним органима или страним представницима.

Стеĉајни управник има право да се, у вршењу својих дуţности и под надзором суда, непосредно обраћа страним судовима и другим надлеţним органима или страним представницима.

Облици сарадње

Члан 198

Сарадња из ĉл. 196. и 197. овог закона моţе се спроводити на било који одговарајући наĉин, а нароĉито:

1) именовањем лица или органа који предузима радње по налогу суда;

2) разменом података на наĉин за који суд сматра да је одговарајући;

3) координацијом управљања и надзора над имовином и пословима дуţника;

4) одобравањем или применом од стране судова споразума о координацији поступака;

5) координацијом истовремених поступака који се воде према истом дуţнику.

Отварање стечајног поступка после признања главног страног поступка

Члан 199

После признања главног страног поступка, стеĉајни поступак се моţе отворити само у слуĉају да стеĉајни дуţник има имовину у Републици Србији.

Стеĉајни поступак из става 1. овог ĉлана води се само у односу на имовину стеĉајног дуţника која се налази у Републици Србији, у мери која је неопходна за остваривање сарадње у складу са ĉл. 196, 197. и 198. овог закона, као и у односу и на другу имовину стеĉајног дуţника којом би, у складу са овим законом, требало да се управља у оквиру стеĉајног поступка.

Координација стечајног поступка и страног поступка

Члан 200

Када се страни поступак и стеĉајни поступак воде истовремено према истом дуţнику, суд ће затраţити сарадњу и координацију у складу са ĉл. 196, 197. и 198. овог закона.

Када је у време подношења захтева за признање страног поступка већ поднет предлог за покретање стеĉајног поступка:

1) свака помоћ која се пруţа у складу са ĉл. 190. или 192. овог закона мора бити у складу са правилима и потребама претходног стеĉајног поступка, односно стеĉајног поступка;

2) ĉлан 191. овог закона се неће примењивати ако је страни поступак признат као главни страни поступак.

Када је предлог за покретање стеĉајног поступка поднет после признања или после подношења захтева за признање страног поступка:

1) суд ће по слуţбеној дуţности преиспитати сваку помоћ која је пруţена у складу са ĉл. 190. или 192. овог закона и измениће, односно ставити ван снаге све такве мере уколико су у супротности са правилима или потребама претходног стеĉајног поступка, односно стеĉајног поступка;

2) ако се ради о главном страном поступку, измена или стављање ван снаге забрана из ĉлана 191. став 1. овог закона извршиће се у складу са ĉланом 191. став 2. овог закона, ако су такве забране у супротности са правилима или потребама претходног стеĉајног поступка, односно стеĉајног поступка.

Код одреĊивања или измене мера помоћи која се пруţа представнику споредног страног поступка суд је дуţан да утврди да се таква помоћ односи на имовину којом би, у складу са одредбама овог закона, требало да се управља у том споредном страном поступку, односно да је у вези са подацима који су потребни у оквиру тог поступка.

Поступање у случају постојања више страних поступака

Члан 201

У слуĉајевима из ĉлана 174. овог закона, када се према истом дуţнику води више од једног страног поступка, суд ће затраţити сарадњу и координацију у складу са ĉл. 196, 197. и 198. овог закона, при ĉему:

1) свака помоћ која се пруţа у складу са ĉл. 190. или 192. овог закона представнику споредног страног поступка после признања главног страног поступка мора бити у складу са правилима и потребама главног страног поступка;

2) ако је одлука о признању главног страног поступка донета после признања споредног страног поступка или после подношења захтева за признање споредног страног поступка, суд ће по слуţбеној дуţности преиспитати сваку помоћ која је пруţена у складу са ĉл. 190. или 192. овог закона и измениће, односно ставиће ван снаге све такве мере уколико су у супротности са правилима или потребама главног страног поступка;

3) ако, после признања споредног страног поступка, буде донета одлука о признању другог споредног страног поступка, суд ће по слуţбеној дуţности или на захтев страног представника одредити, изменити или ставити ван снаге мере помоћи у циљу обезбеĊивања координације поступака.

Претпоставка постојања стечајног разлога на основу признања главног страног поступка

Члан 202

Ако се не докаţе супротно, постојање стеĉајног разлога се претпоставља у слуĉају постојања правноснаţне одлуке о признању главног страног поступка који се води према стеĉајном дуţнику. Суд неће отворити стеĉајни поступак ако стеĉајни дуţник докаţе да не постоји ниједан од стеĉајних разлога из ĉлана 11. овог закона.

Намирење поверилаца у поступцима који се воде истовремено

Члан 203

Осим у слуĉају постојања разлуĉног или излуĉног права, поверилац ĉије је потраţивање делимиĉно исплаћено у поступку који је спроведен у складу са законом којим се уреĊује инсолвентност у страној дрţави не моţе да прими исплату на име истог потраţивања у стеĉајном поступку који се води према истом дуţнику све док су исплате према осталим повериоцима истог исплатног реда или класе у реорганизацији пропорционално мање од износа који је тај поверилац већ примио.

XIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Кривична дела

Пријављивање лажног потраживања

Члан 204

Ко суду у стеĉајном поступку који се води по одредбама овог закона пријави лаţно потраţивање подношењем лаţних докумената или на други наĉин, казниће се затвором од једне до три године и новĉаном казном од 500.000 динара до 10.000.000 динара.

Располагање имовином стечајног дужника после отварања стечајног поступка

Члан 205

Ко после отварања стеĉајног поступка, а пре ступања на дуţност стеĉајног управника располаţе стварима и правима из стеĉајне масе без накнаде или уз накнаду која не одговара

трţишној вредности, казниће се затвором од једне до пет година и новĉаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривиĉно дело уĉињено из користољубља до 10.000.000 динара.

Ко после именовања привременог стеĉајног управника, док он не ступи на дуţност, располаţе стварима и правима стеĉајног дуţника без накнаде или уз накнаду која не одговара трţишној вредности, казниће се затвором од једне до пет година и новĉаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривиĉно дело уĉињено из користољубља до 10.000.000 динара.

Лажно приказивање и прикривање чињеница у унапред припремљеном плану реорганизације

Члан 206

Ко у унапред припремљеном плану реорганизације лаţно прикаţе или прикрије ĉињенице од знаĉаја за доношење одлуке суда или гласање поверилаца о плану, казниће се затвором од једне до пет година и новĉаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривиĉно дело уĉињено из користољубља до 10.000.000 динара.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 207

Стеĉајни поступци који су на дан поĉетка примене овог закона у току, наставиће се по прописима који су ваţили до дана поĉетка примене овог закона.

Изузетно, на стеĉајне поступке из става 1. овог ĉлана примењиваће се одредбе ĉл. 22. до 26, ĉл. 29. и 30. и ĉлана 157. став 5. овог закона.

Члан 208

Од дана поĉетка примене овог закона до 31. децембра 2010. године одредбе ĉл. 150. до 154. овог закона примењиваће се на правна лица која су обуставила сва плаћања у непрекидном трајању од три године, а од 1. јануара 2010. године до 31. децембра 2011. године примењиваће се на правна лица која су обуставила сва плаћања у непрекидном трајању од две године.

Члан 209

У стеĉајним поступцима над банкама и друштвима за осигурање, надлеţности и овлашћења стеĉајног судије из овог закона врши стеĉајно веће, у складу са одредбама закона којим се уреĊује стеĉај и ликвидација банака и друштава за осигурање, осим ако је тим законом другаĉије прописано.

Члан 210

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од 30 дана од ступања на снагу овог закона.

Члан 211

Даном поĉетка примене овог закона престаје да ваţи Закон о стеĉајном поступку ("Слуţбени гласник РС", бр. 84/04 и 85/05 - др. закон).

Члан 212

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Слуţбеном гласнику Републике Србије", а поĉиње да се примењује тридесетог дана од дана његовог ступања на снагу, осим:

1) одредаба ĉлана 25. став 3. и ĉлана 30. овог закона које поĉињу да се примењују 1. јула 2010. године;

2) одредбе ĉлана 25. став 4. овог закона која поĉиње да се примењује 1. јануара 2012. године;

3) одредаба ĉл. 150. до 154. овог закона које поĉињу да се примењују деведесетог дана од дана његовог ступања на снагу.