Финансирање Агенције за приватизацију

Финансирање Агенције оквирно је регулисано законом, према којем се средства из буџета могу користити само за оснивање Агенције, дакле као оснивачки улог, док се пословање Агенције финансира:

1.     приходима Агенције од субјеката приватизације и потенцијалних купаца, а на име послова контроле и верификације докумената, промоције у медијима и спровођења поступка приватизације;

2.     накнадама за покриће трошкова продаје из прихода од продаје капитала и имовине и

3.     донацијама међународних финансијских институција и донаторских организација

Извори прихода агенције од субјеката приватизације и потенцијалних купаца су заправо трошкови које они сносе пред Агенцијом. Ти трошкови су минимални и њихова сврха је једноставно покриће материјалних трошкова Агенције за спровођење поступка. Ти трошкови обухватају накнаде за контролу и верификацију процене вредности капитала, програма приватизације и програма реструктурирања, накнаде за евидентирање акционара у Привременом централном регистру, накнаде за оглашавања проспекта предузећа, јавног позива на тендер и аукцију и резултата тендера и аукције у медијима, откуп тендерске и аукцијске документације (ове трошкове сносе потенцијални купци), депозите за учешће на тендеру и аукцији (који се враћају уплатиоциома уколико не склопе уговор о продаји, односно урачунавају у трансакциону цену) и сл. 

Међутим, стварни трошкови Агенције, нарочито у оквиру тендерске приватизације не могу бити преваљени на предузећа, с обзиром да се ради о износима од неколико стотина до милион долара по групи предузећа. Највећи износ расхода Агенције се стога покрива из прихода од продаје предузећа.
У компаративној пракси приватизације у земљама централне и источне Европе познато је неколико механизама финансирања агенција из средстава остварених приходима од продаје.

1.     Буџетско финансирање агенција

2.     Накнада трошкова агенција по обрачуну трошкова за одређени период и испостављању фактуре за конкретне услуге

3.     Накнада трошкова агенција задржавањем одређеног процента приватизационих прихода

Први механизам финансирања коришћен је у земљама у којима је агенција институционално инкорпорирана у систем државне управе (нпр. Бугарска). Имајући у виду да концепт приватизације у Србији подразумева да Агенција за приватизацију није институција државне управе, те су сходно томе формулисана и законска решења, овакав систем финансирања није примењив. Модалитет финансирања Агенције дакле мора бити решен на један од два преостала начина. 

Модел финансирања Агенције задржавањем процента прихода од продаје је сигурно најефикасније решање. Предности тог решења су његова лака спроводљивост и једноставна примена. Међутим да би био примењен, потребно је претходно искуство у погледу односа трошкова продаје и очекиваних прихода. Чак и у Латвији, где се овај модел користи већ дужи период, он није био примењен у старту, већ је уведен тек касније, на вишем нивоу стандардизација трошкова појединих активности на продаји предузећа одређене величине. 

Имајућу у виду наведено, други модел финансирања Агенције је најпримеренији у овој фази приватизације. Разматрана решења полазе од детаљног буџета Агенције и пројектованих расхода, чије покриће би се остваривало приходима које субјекти приватизације и потенцијални купци сносе пред Агенцијом и приходима од донација. Финални резултат би исказао износ непокривених расхода за које треба обезбедити додатно финансирање. Како је износ потребан за покриће тих расхода практично последица активности Агенције, дакле продаје капитала и имовине предузећа у периоду за који је сачињен буџет, за тај износ је потребно фактурисати трошкове продаје релевантном министарству.
Истовремено, у Агенцији за приватизацију се води систем обрачуна трошкова по местима и носиоцима, чији резултат је исказивање расхода по пројектима (субјектима приватизације), са циљем јасног исказивања односа трошкова продаје и прихода од продаје. 

Кључни елемент овог модела финансирања јесте обезбеђење довољног износа обртних средстава за финансирање продаје до затварања трансакције. Та средства је потребно обезбедити из буџета, било у виду оснивачког улога, накнаде трошкова продаје за буџетирани период или из донација.
Имајући у виду ограничену могућност накнаде трошкова продаје из буџета, Агенција ће бар у прво време, највећи део трошкова покривати средствима донација. Међутим, та средства треба превасходно третирати као обртни капитал, чија намена је финансирање Агенције до реализације првих трансакција, након чега би се накнада трошкова за наредне периоде финансирала из прихода од продаје, што би практично представљало авансно финансирање обртног капитала Агенције.

Основни извор финансирања у почетној фази рада Агенције представљају средства донације Светске банке, намењена тендерској продаји 27 предузећа. Иначе, тендерска приватизација и реструктурирање су и највећи генератори трошкова, с обзиром да подразумевају ангажман финансијских и правних саветника. Међутим, употреба ових средстава је ограничена и она се могу користити само за унапред дефинисане намене, тако да финансирање аукцијске приватизације и реструктурирања мора бити обезбеђено из других извора. У те сврхе, преговара се са другим донаторским организацијама (УСАИД, УК ДФИД, ГТЗ, УНДП и друге). Независно од конкретног решења које буде постигнуто у процесу усаглашавања са релевантним министарствима, Агенција мора највећи део средстава за оперативно пословање обезбедити из прихода од продаје. Финансирање продаје из донаторских средстава не може бити дугорочно решење, већ основна сврха донација мора бити само премошћавање фундинг гап-а до првих трансакција, након чега треба учешће донаторских средстава у укупним изворима финансирања Агенције свести на минимум.