Finansiranje Agencije za privatizaciju

Finansiranje Agencije okvirno je regulisano zakonom, prema kojem se sredstva iz budžeta mogu koristiti samo za osnivanje Agencije, dakle kao osnivački ulog, dok se poslovanje Agencije finansira:

1. prihodima Agencije od subjekata privatizacije i potencijalnih kupaca, a na ime poslova kontrole i verifikacije dokumenata, promocije u medijima i sprovođenja postupka privatizacije;
2. naknadama za pokriće troškova prodaje iz prihoda od prodaje kapitala i imovine i
3. donacijama međunarodnih finansijskih institucija i donatorskih organizacija

Izvori prihoda agencije od subjekata privatizacije i potencijalnih kupaca su zapravo troškovi koje oni snose pred Agencijom. Ti troškovi su minimalni i njihova svrha je jednostavno pokriće materijalnih troškova Agencije za sprovođenje postupka. Ti troškovi obuhvataju naknade za kontrolu i verifikaciju procene vrednosti kapitala, programa privatizacije i programa restrukturiranja, naknade za evidentiranje akcionara u Privremenom centralnom registru, naknade za oglašavanja prospekta preduzeća, javnog poziva na tender i aukciju i rezultata tendera i aukcije u medijima, otkup tenderske i aukcijske dokumentacije (ove troškove snose potencijalni kupci), depozite za učešće na tenderu i aukciji (koji se vraćaju uplatiocioma ukoliko ne sklope ugovor o prodaji, odnosno uračunavaju u transakcionu cenu) i sl.

Međutim, stvarni troškovi Agencije, naročito u okviru tenderske privatizacije ne mogu biti prevaljeni na preduzeća, s obzirom da se radi o iznosima od nekoliko stotina do milion dolara po grupi preduzeća. Najveći iznos rashoda Agencije se stoga pokriva iz prihoda od prodaje preduzeća.
U komparativnoj praksi privatizacije u zemljama centralne i istočne Evrope poznato je nekoliko mehanizama finansiranja agencija iz sredstava ostvarenih prihodima od prodaje.

1. Budžetsko finansiranje agencija
2. Naknada troškova agencija po obračunu troškova za određeni period i ispostavljanju fakture za konkretne usluge
3. Naknada troškova agencija zadržavanjem određenog procenta privatizacionih prihoda

Prvi mehanizam finansiranja korišćen je u zemljama u kojima je agencija institucionalno inkorporirana u sistem državne uprave (npr. Bugarska). Imajući u vidu da koncept privatizacije u Srbiji podrazumeva da Agencija za privatizaciju nije institucija državne uprave, te su shodno tome formulisana i zakonska rešenja, ovakav sistem finansiranja nije primenjiv. Modalitet finansiranja Agencije dakle mora biti rešen na jedan od dva preostala načina.

Model finansiranja Agencije zadržavanjem procenta prihoda od prodaje je sigurno najefikasnije rešanje. Prednosti tog rešenja su njegova laka sprovodljivost i jednostavna primena. Međutim da bi bio primenjen, potrebno je prethodno iskustvo u pogledu odnosa troškova prodaje i očekivanih prihoda. Čak i u Latviji, gde se ovaj model koristi već duži period, on nije bio primenjen u startu, već je uveden tek kasnije, na višem nivou standardizacija troškova pojedinih aktivnosti na prodaji preduzeća određene veličine.

Imajuću u vidu navedeno, drugi model finansiranja Agencije je najprimereniji u ovoj fazi privatizacije. Razmatrana rešenja polaze od detaljnog budžeta Agencije i projektovanih rashoda, čije pokriće bi se ostvarivalo prihodima koje subjekti privatizacije i potencijalni kupci snose pred Agencijom i prihodima od donacija. Finalni rezultat bi iskazao iznos nepokrivenih rashoda za koje treba obezbediti dodatno finansiranje. Kako je iznos potreban za pokriće tih rashoda praktično posledica aktivnosti Agencije, dakle prodaje kapitala i imovine preduzeća u periodu za koji je sačinjen budžet, za taj iznos je potrebno fakturisati troškove prodaje relevantnom ministarstvu.
Istovremeno, u Agenciji za privatizaciju se vodi sistem obračuna troškova po mestima i nosiocima, čiji rezultat je iskazivanje rashoda po projektima (subjektima privatizacije), sa ciljem jasnog iskazivanja odnosa troškova prodaje i prihoda od prodaje.

Ključni element ovog modela finansiranja jeste obezbeđenje dovoljnog iznosa obrtnih sredstava za finansiranje prodaje do zatvaranja transakcije. Ta sredstva je potrebno obezbediti iz budžeta, bilo u vidu osnivačkog uloga, naknade troškova prodaje za budžetirani period ili iz donacija.
Imajući u vidu ograničenu mogućnost naknade troškova prodaje iz budžeta, Agencija će bar u prvo vreme, najveći deo troškova pokrivati sredstvima donacija. Međutim, ta sredstva treba prevashodno tretirati kao obrtni kapital, čija namena je finansiranje Agencije do realizacije prvih transakcija, nakon čega bi se naknada troškova za naredne periode finansirala iz prihoda od prodaje, što bi praktično predstavljalo avansno finansiranje obrtnog kapitala Agencije.

Osnovni izvor finansiranja u početnoj fazi rada Agencije predstavljaju sredstva donacije Svetske banke, namenjena tenderskoj prodaji 27 preduzeća. Inače, tenderska privatizacija i restrukturiranje su i najveći generatori troškova, s obzirom da podrazumevaju angažman finansijskih i pravnih savetnika. Međutim, upotreba ovih sredstava je ograničena i ona se mogu koristiti samo za unapred definisane namene, tako da finansiranje aukcijske privatizacije i restrukturiranja mora biti obezbeđeno iz drugih izvora. U te svrhe, pregovara se sa drugim donatorskim organizacijama (USAID, UK DFID, GTZ, UNDP i druge). Nezavisno od konkretnog rešenja koje bude postignuto u procesu usaglašavanja sa relevantnim ministarstvima, Agencija mora najveći deo sredstava za operativno poslovanje obezbediti iz prihoda od prodaje. Finansiranje prodaje iz donatorskih sredstava ne može biti dugoročno rešenje, već osnovna svrha donacija mora biti samo premošćavanje funding gap-a do prvih transakcija, nakon čega treba učešće donatorskih sredstava u ukupnim izvorima finansiranja Agencije svesti na minimum.