Делатност и активности Агенције за приватизацију

 Као што је поменуто у одељку о статусу Агенције, њена основна делатност дефинисана је законом као посредовање у процесу приватизације, чиме се Агенција номинује као агент који у име и за рачун државе обавља продају друштвеног и државног капитала на начин и под условима како то дефинишу Закон о приватизацији и добра пословна пракса инвестиционог банкарства. 
Сходно одредбама Закона о приватизацији а према опису послова у надлежности Агенције, све активности Агенције се могу груписати у два основна процеса:

1.     Приватизација и

2.     Контрола поступака приватизације и извршења уговора о продаји

Активности у оквиру процеса приватизације

Активности приватизације се номинално састоје од промоције, организације и спровођења приватизације.
Процесно посматрано, активности се могу груписати у потпроцесе:

• (и) припреме приватизације и
• (ии) спровођења приватизације

Активности припреме приватизације
Припрема приватизације обухвата следеће послове:

• (а) анализа финансијског стања, пословања, правног статуса, организације, управљања и руковођења и кадровске оспособљености предузећа која се кандидују за приватизацију;
• (б) презентација процеса приватизације, информисање, едукација и анимирање управе предузећа, представника релевантних синдиката у предузећу и запослених;
• (ц) пријем и регистрација иницијатива за приватизацију и њихово објављивање у медијима;
• (д) прикупљање писама о заинтересованости потенцијалних инвеститора, презентација приватизације и анимирање инвеститора;
• (е) доношење одлука о избору метода приватизације, односно припреми програма реструктурирања предузећа;
• (ф) доношење одлука о ангажовању финансијских и правних саветника и начину избора саветника.

Циљ активности припреме приватизације је минимизирање ризика који су инхерентни процесу приватизације. Ти ризици се превасходно односе на погрешне одлуке о отпочињању приватизације предузећа за која не постоји интерес стратешких инвеститора, чиме се повећавају ионако високи трошкови спровођења приватизације. Такође, резултат оваквих одлука је и дерогирање кредибилитета Агенције, као професионалне институције, што компромитује целокупан концепт приватизације. 

Спроводјење приватизације
Активности спровођења приватизације обухватају све послове од момента доношења одлуке о методу приватизације и расписивања огласа за избор финансијског и правног саветника (у случају тендерске приватизације и реструктурирања), до момента закључења уговора о куповини и продаји капитала.
Основне технике приватизације су тендер и аукција, док се приватизација несолвентних и предузећа у стратешкој и тактичкој кризи захтева претходно финансијско, огранизационо и статусно реструктурирање. 

Поступак тендерске приватизације
Тендерска приватизација је поступак чији су оквири дефинисани Уредбом о продаји капитала јавним тендером. 

Поједине фазе поступка и елементи могу бити промењени у конкретној реализацији, што се одређује од случаја до случаја, међутим, тендерска процедура је мање више стандардизована.
Две основне врсте тендера су једнокружни или тзв. технички тендер и двокружни тендер. Основна разлика између ова два модела је само у томе што двокружни тендер, поред фазе квалификације инвеститора, садржи и фазу претквалификације. У тој фази инвеститори се позивају да прво поднесу необавезујуће (прелиминарне) понуде, на основу којих се листа даље скраћује и селектирају преферирани инвеститори. Њима се након тога упућује захтев за подношење обавезујућих (биндинг) понуда, које се оцењују на основу унапред дефинисаних критеријума. У Прилогу 1: Активности Агенције за приватизацију у поступку спровођења тендерске и аукцијске продаје капитала субјеката приватизације, приказана је детаљна процедура двокружног тендера. 

Поступак аукцијске приватизације
Аукцијска приватизација је нешто једноставнија, с обзиром да је превасходно намењена продаји капитала и имовине малих и средњих предузећа, који иначе чине најбројнији сегмент друштвених и државних предузећа. Основна карактеристика аукцијске приватизације је њена потпуна стандардизација, која је неопходна због великог броја субјеката који ће проћи ову процедуру. Такође, поступак је крајње формализован са циљем његовог објективизирања, с обзиром да је аукцијска продаја знатно подложнија корупцији него тендерска приватизација. Специфичност аукцијске продаје је у томе што учесници аукције потписују нацрт уговора о продаји пре приступања самој аукцији. Једини непопуњени елементи уговора су цена капитала или имовине и рок отплате (за домаћа физичка лица), који се уписују након одржавања аукције, чиме нацрт уговора формално постаје уговор о куповини и продаји капитала. 

Поступак реструктурирања
Генерална намера јесте да се реструктурирање примењује код великих, презадужених предузећа, која заправо немају капитала, тј, чије су обавезе веће од вредности нето активе. Ради се превасходно о великим системима, са великим бројем вишка запослених. Та предузећа се могу налазити у стратешкој кризи, када је њихов опоравак у садашњој форми немогућ те се морају радикално прекомпоновати да би уопште било могуће на тржишту реализовати неке од њихових сегмената. Друга група тих предузећа се налази у тактичкој кризи, она имају тржишни потенцијал, али су једноставно презадужена и њихова даља егзистенција без радикалног финансијског реструктурирања није могућа.
Рехабилитација ових предузећа је сигурно највећи изазов транзиције, али истовремено и посао који ће најдуже трајати. У процесу реструктурирања Агенција за приватизацију представља централну јединицу реализације пројекта (wоркоут унит), која реализује програм реструктурирања и координира активности са свим релевантним субјектима у процесу а то су:

1.     Народна банка Југославије, комерцијалне банке и осигуравајућа друштва

2.     Агенција за санацију банака и осигурање депозита

3.     Министарство за привреду и приватизацију

4.     Министарство финансија Републике Србије и Управа јавних прихода

5.     Остала релевантна министарства на републичком или савезном нивоу

6.     Фонд за развој Републике Србије

7.     Предузећа повериоци субјекта који је у процесу реструктурирања

8.     Стране комерцијалне банке и финансијске институције које су власници обавеза субјекта који се реструктурира

9.     Привредни судови итд.

Циљ координације активности са наведеним институцијама јесте смањење или репрограм обавеза предузећа у циљу његовог финансијског опоравка, каснијих статусних и организационих промена и коначно идентификације и успостављања правних целина чији капитал може бити продат тендерском или аукцијском процедуром. 

Једна од основних дилема у процесу конципирања Уредбе о реструктурирању је однос реструктурирања и стечаја. Иако Закон о стечају сам по себи захтева одређене модификације он је генерално употребљив. Оно што је неопходно је промена праксе такозваних радних стечајева који трају и по неколико година. Да би се то извело на ефикасан начин потребно је обучити читаву малу армију стечајних управника, који би били у стању да стечајну процедуру реализују у разумном року или да направе квалитетан предлог вансудског поравнања поверилаца, чиме би се стечајни поступак обуставио. 

Овде се мора истаћи да ефикасно реструктурирање уопште није могуће реализовати уколико се преговори са Париским и Лондонским клубом поверилаца не заврше отписом значајног дела наших дугова и репрограмом неотписаног дела.
Реанимација финансијског система у таквим условима једноставно није могућа, јер није могуће финансијских релаксирати реални сектор, чије дубиозе су и основни узрок кризе банкарског система у Србији.

{сплит}

Контрола поступака приватизације и извршења уговора о продаји

Процес контроле се састоји од два одвојена потпроцеса а то су контрола поступака и контрола извршења уговора. 

Контрола поступака приватизације
Контрола поступака представља такозвану претходну (феедфорwард) контролу и обухвата контролу суштинске и формалне исправности докумената потребних за реализацију приватизације, као што су уговори, контрола и верификација процене и програма приватизације, контрола исправности пријава за учешће на аукцији и тендеру, контрола реализације појединих фаза тендерске и аукцијске продаје и процеса реструктурирања, фактурисања предузећима и сл. Овај сегмент контроле има улогу да обезбеди квалитетну и професионалну реализацију приватизације али и да минимизира ризике којима је Агенција за приватизацију изложена кроз уговоре са купцима или саветницима у којима су садржане одредбе о гаранцијама и обештећењима. 

Контролни поступци и тачке су идентификовани и за њих су одређени носиоци контролних функција у организационој схеми Агенције. Прелазак документације из једне у другу фазу процеса не може бити реализован без претходне формалне контроле и потписа овлашћеног руководиоца. При томе треба разликовати интерно генерисана документа, документацију финансијских и правних саветника и документацију предузећа. Интерно генерисана документа и документација финансијских и правних саветника се контролише у погледу испуњености формалних захтева и суштинске исправности и потпуности тих докумената. Конкретно, при ангажману финансијских и правних саветника, потпис надлежног руководиоца у Агенцији на извештај саветника (дуе дилигенце, процена, информациони меморандум, нацрт уговора о продаји и сл.) представља документациону основу за фактурисање услуга Агенцији и правни основ за плаћање од стране финансијске службе Агенције. Контрола тих докумената је неопходна и због тога што су гаранције које преузима Агенција у погледу реализације посла према купцима везане за истинито и објективно представљање података о предузећу.

Контрола докумената који у Агенцију долазе од предузећа, као што су проспекти, процене вредности капитала и програми приватизације и реструктурирања морају бити контролисани и верификовани од стране Агенције, с обзиром да представљају продајни материјал. 

Контрола поступака је обезбеђена прецизном алокацијом одговорности појединих сектора Агенције и њихових руководилаца, дакле инкорпорирана је у управљачку и организациону структуру Агенције. Контрола процеса обезбеђује се евиденцијом документације и праћењем реализације појединих фаза приватизације од стране руководиоца пројекта, који је одговоран за све материјалне пропусте у току приватизације конкретног предузећа. 

Подршка контроли процеса приватизације је и резултат инволвираности међународних финансијских и донаторских организација као што су Светска Банка, ДФИД, УСАИД, ГТЗ и друге, које финансирају поједине активности Агенције, али заузврат захтевају прецизну евиденцију наменског трошења средстава и примену строгих процедуралних стандарда при реализацији пројеката. Истовремено, те организације обезбеђују Агенцији техничку помоћ у контроли и евиденцији процеса, чиме се укупни квалитет активности Агенције подиже на знатно виши ниво. 

Контрола извршења уговора о продаји
Други сегмент контролне функције Агенције за приватизацију је контрола извршења уговора о продаји. Под овим се подразумева како контрола трансфера средстава на посебан рачун буџета Републике Србије, тако и контрола реализације обавеза које купац капитала преузима потписивањем уговора о куповини и продаји капитала а које могу обухватити инвестициони план, социјални програм и програм заштите животне средине. 

Контрола преноса средстава на рачун буџета Републике Србије
Контрола преноса средстава на посебан рачун буџета је једноставна операција и обухвата контролу уплате средстава на ескроу рачун код комерцијалне банке, контролу преноса средстава финансијском саветнику на име провизије за успешно завршен посао и контрола преноса средстава са ескроу рачуна на рачун буџета. 

Контрола реализације уговорних обавеза
Контрола реализације уговорних обавеза које се односе на инвестиције у приватизовано предузеће, социјални програм и програм заштите животне средине је далеко сложенија и подразумева перманентно праћење реализације уговора од стране стручних служби Агенције. Предмет контроле у овом случају није само уплата новчаног износа који је опредељен за одређене намене, већ контрола извора и контрола употребе тих средстава. Конкретно, уколико је уговором одређено да се инвестициони програм финансира новим средствима купца капитала, потребно је извршити контролу уплате тих средстава, проверити да ли је за те намене коришћен новчани ток предузећа, да ли евентуално средства приспела по основу кредита предузећу или купцу (управи) који су обезбеђени средствима или приливом предузећа и сл. 

Имајући у виду бројне аспекте контроле и њихову повезаност са финансијским пословањем како купца тако и предузећа, уговори о куповини и продаји капитала морају обухватити и обавезу купца капитала да у уговореним роковима (квартално, полугодишње или годишње) омогући ревизију реализације уговорних обавеза од стране Агенције или њеног саветника. Тиме се унапред одређују методи контроле и начин поступања у случају да се установи одступање од уговорно преузетих обавеза у погледу износа средстава, њихове намене, динамике коришћења и сл. Уколико уговор предвиђа постојање банкарске гаранције за реализацију уговорних обавеза инвестирања, социјалног програма и програма заштите животне средине, уговором се мора предвидети да активирање те гаранације умањује пропорционално власнички удео купца (уколико се ради о гаранцији за програм инвестирања), а пропорционално за тај износ уводи Агенцију за приватизацију, или неку другу државну институцију, у власништво над предузећем. 

Независно од тога колико контрола можда успорава активности Агенције, њена важност, у институцији каква је Агенција за приватизацију, никада не може бити пренаглашена, имајући у виду карактер њене делатности, надзорна овлашћења Министарства за привреду и приватизацију и Владе и генералну политичку осетљивост приватизације.